SAMO UDRI

Kada grmi, veruje se da se sveti Ilija vozi po nebu i gromom gađa đavole.
(Srpski mitološki rečnik, str. 9)

Raketini sistem vazduh-zemlja, nazvan „grom”, razvijan je u našem Vazduhoplovno-tehničkom institutu krajem sedamdesetih godina za potrebe tadašnjeg JRV i PVO. Po „gromu” nazvana je i „građanska inicijativa za gradski omladinski program” Novoga Sada, Streljački klub iz Požarevca, film sa Šonom Konerijem kao agentom 007, kao i kompjuterska igrica u kojoj je glavni junak poljski pukovnik koji postaje avanturista. Nešto kao Indijana Džons.

Što se glasila tiče, u Srbiji postoje tri radio-stanice koje su nazvane po „gromu”. Jedna je u Zrenjaninu, druga u Loznici, a treća u selu Marenovo (Varvarin), u rasinskom okrugu.

Od novina, bilo da su dnevne ili periodične, samo jedne imaju to ime i to od skora. Sutra će izaći šesti broj nedeljnika „Grom”.

Prelistao sam poslednji broj. Opšti je utisak da će oni koji su privrženici „Kurira” voleti i „Grom”. Sličan je, samo malo deblji, i nema vesti. Uostalom, nije ni čudo. Nastao je u okrilju ovog tabloida, kao još jedno glasilo kojem je osnivač Raja Rodić, „srpski medijski magnat”.

Glavni naslov na prvoj strani glasi: „Krkobabića u zatvor”, a izvučen je iz razgovora sa Velimirom Ilićem, predsednikom Nove Srbije, koji je rekao: „Kako onog deku Krkobabića nije sramota da laže. U zatvor bih ga poslao zbog prevare. Penzije su povećane za 10 odsto, a sada MMF skida i to povećanje...”.

Na prvoj strani najavljen je i tekst pod nadnaslovom „Niko se nije obogatio od plate” i naslovom: „Tajkuni iz vlade”. Tekst unutar novina ima drugačiji naslov („Preko vlasti do bogatstva”), a podnaslov glasi: „Milan Beko, Aleksandar Vlahović, Zoran Živković, Dušan Mihajlović... posle odlaska iz Vlade Srbije ’postali’ uspešni biznismeni”.

„Jedan broj srpskih tajkuna”, piše u ovom tekstu, „obogatio se na sprezi s vrhovnom vlasti, ali nije mali broj onih koji su sami bili na vlasti – u vladi ili čak na njenom čelu. Ministri su bili i Karić, i Mišković, i Beko, a bogataš – premijer je čovek koji se smatra jednim od najuspešnijih ljudi u Vojvodini – Radoman Božović.(...) Mišković je bio potpredsednik u vladi Stanka Radmilovića, a onda se otisnuo u privatni biznis, držeći se sve vreme uz Miloševića i odužujući se koliko može porodici i partiji. Njegovo bogatstvo se od 40-50 miliona maraka 2000. godine uvećalo za osam godina demokratije više od 60 puta i sad se procenjuje na 2,8 miliona evra”.

Miroslavu Miškoviću na noge je došao čak i slavni pisac Dobrica Ćosić, piše „Grom” u drugom tekstu, navodno da traži pare za štampanje sabranih dela.

Miodrag K. Skulić, beogradski ekonomista (1981. godine objavio knjigu „Uzroci sadašnje ekonomske krize u SFRJ”) potrudio se da slikovito prikaže koliki je budžet Srbije. Izračunao je da godišnje „pojede” osam žetvi kukuruza i pšenice „a kada nestane pšenica i kukuruz, tada budžetlije pojedu i meso i sve mesne prerađevine”. Samo Ministarstvo unutrašnjih poslova pojede jednu godišnju žetvu kukuruza.

„Jedna sekretarica javnog preduzeća, koja ima 65.000 dinara neto zarade mesečno, ponese kući deset tona kukuruza, a još joj javno preduzeće, kao poslodavac, uplati sedam tona za poreze i doprinose”.

„Grom”. je u nastavcima počeo da donosi izvode iz knjige Vojkana Ristića „Made in Vranje”, odnosno: „Dragomir Dragan Tomić Simpo – tehnologija jedne karijere ”. Knjiga je napisana pre osam godina, pa pošto se tada saznalo za njen sadržaj, navodno, autor je odležao mesec dana u zatvoru. Ne zbog neobjavljene knjige, već je zakonski osnov nađen u nečem drugom: „zbog neblagovremene prijave boravka na adresi u Vranju”.

Prvih 13 od ukupno 40 strana „Grom” posvećuje političkim temama (naravno, na svoj „kurirsko-gromovski način”), a ostali prostor dat je zabavnijem sadržaju. Strana nazvana „Perje” otkriva ko su deset najbolje odevenih žena u izboru „Pipla ”. (To je posebno zainteresovalo moju tetku Radojku koja se veoma lepo oblači kupujući odeću na buvljaku.) Estradi, izboru iz štampe, džet-setu i Holivudu, posvećene su po dve strane. Toliko je dato i ispovesti manekenke iz Požarevca Marijani Križanović, (na stranama nazvanim „Opušteno”), kao i tekstovima o carevima i kraljevima („Dinastije”). Sledeće dve strane nazvane su „One stvari”, a „Modi Marjanovoj”, kao i „Satira(nju)” posvećena je po strana.

Verujem da čitalac „Politike” sada ima predstavu kako izgleda novi nedeljnik. A sledeći put, kad dođe na red, sledi kritičko čitanje.