Dvanaestorka na probi

Dok se jedan rijaliti šou na ekranu televizije B 92 bliži kulminaciji, drugi je upravo počeo. Već po terminima emitovanja i učestanosti prikazivanja, jasno je da oba ne računaju na istu publiku i na isti nivo popularnosti.

„Operacija trijumf” je ekstenzivna, visokokomercijalna i naglašeno estradna, zabavljačko-tračerska vrsta rijaliti šoa koja je najbliža rodonačelničkom, „velikobratskom” žanrovskom obrascu.

 „Kooperativa” je sabijena, strogo namenska, utilitarna, s političkim pretenzijama smišljena serija koja se služi prijemčivom formom rijaliti šoa da osnovnu ideju plasira indirektno, kroz elemente takmičenja kao vesele, zabavne igre.

U „Operaciji trijumf” mladi ljudi takmiče se u pevanju, u „Kooperaciji” u snalaženju opšteg tipa. Prvi će kao pobednika imati pojedinca, drugi tim. Cilj prvog je da stvori novu muzičku zvezdu, cilj drugog da stvori međuetničku toleranciju. U oba slučaja zajednički život u grupi predstavlja svojevrstan izazov i prilika je da se ispolje i skrivene osobine ličnosti. U oba slučaja, takođe, učesnici događaja, mladići i devojke, prikazali su se u uvodu kao sposobni, samouvereni, ambiciozni, spremni da se za životni uspeh bore i pošteno nadmeću. „Operacija trijumf” ubrzo je pokazala izvesne slabosti karaktera, sitničavost, zavist, svađalačke porive, pa i nedostatak pristojnosti pojedinih takmičara. Valja se nadati da probrani učesnici „Kooperative” neće podleći iskušenjima niskih strasti, a sasvim je sigurno da, ako toga i bude, gledaoci neće biti pozvani za svedoke. Jer, dok u „Operaciji trijumf” etnička izmešanost (Srbi, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Bosanci) služi najviše tome da regionalno proširi područje gledanosti (pa time i zaradu), u „Kooperativi” je spoj Srba i Albanaca (uz jednu Mađaricu i jednog Turčina, koliko da bi se potcrtao princip), sama suština poduhvata. Dok u „Operaciji trijumf” sukobi među učesnicima i „skandali” služe poželjnom podizanju tenzija i navijačkih uzbuđenja, u „Kooperativi” se traži širenje pozitivnih emocija i očekuje odašiljanje poruka o prijateljstvu, saradnji, solidarnosti. Na moralnu a ne na materijalnu, zaradu ovde se jedino računa jer je projekat iz sfere onih neprofitnih za čije finansiranje sredstva stižu unapred, po pravilu iz inostranih NVO ili međunarodnih fondova.

Početak „Kooperative” – dinamično montirane i živahnim naratorskim glasom vođene – obećava dobru zabavu uz simpatičnu dvanaestorku, podeljenu u dve ekipe, čiji se članovi odlično sporazumevaju na engleskom jeziku i svi su pripremljeni za zadatke obukom u radionicama za mirno rešavanje kriza, timsko planiranje, nenasilnu komunikaciju... Zato je sigurno da će na kraju i poraženi biti svojevrsni pobednici. Pitanje je samo da li će i koliko svi oni hteti i moći da primene pomenute, u prisustvu TV kamera dodatno izvežbane, veštine kad se vrate u svoje prirodno okruženje, u nacionalno mešovite sredine pune loših iskustava, zategnutih odnosa, nepoverenja, predrasuda.

No „dvanaest veličanstvenih” dobilo je šansu!