Sačuvajmo naše elektrane

Najzad su projekti „Energoprojekta” stari pedesetak godina izvučeni iz fioka. U pitanju je izgradnja dve reverzibilne hidroelektrane RHE Bistrica 2 i Đerdap 3. Vlada Srbije je usvojila listu prioritetnih investicija u koju su najzad svoje mesto našle i ove dve hidroelektrane. Aktuelna svetska energetska kriza i visoke cene gasa, uslovile su da se vratimo proizvodnji struje iz obnovljivih izvora kao što je voda, vetar, sunce i sačuvamo našu planetu od daljeg zagađivanja.

Izrada idejnog projekta i studija opravdanosti za izgradnju RHE Bistrica 2 koju rade Japanci je pri kraju i očekuje se da izgradnja počne iduće godine. Predviđeno je da za ovu RHE, Japanci koriste svoje turbine (četiri puta 175 MW) i da vodu uzimaju iz Drine (jezera Uvac) i sa njom pune akumulaciju Klak. Predviđa se da će izgradnja RHE Bistrica 2 koštati oko 1,2 milijarde evra. Za izgradnju RHE Đerdap 3 postoji veliko interesovanje u svetu. Konkretno u ovaj projekat najviše su uključene SAD koje su već izradile studiju opravdanosti o svom trošku.

Ovo bi bila najveća reverzibilna elektrana u Evropi, veoma atraktivna i moćna, snage od 4 puta 600 MW, sa dve velike akumulacije, manju Pesača i mnogo veću Brodica. Đerdap 3 se nalazi na Dunavu između Donjeg Milanovca i Golupca (lokacija je blizu Lepenskog vira ), a oba jezera su na oko 400 metara iznad nivoa Dunava. Oba jezera okružena su šumom, kao da su stvorena za buduće lepo turističko naselje koje bi bilo pravi dragulj u našoj turističkoj ponudi. Predstoje nam pregovori sa Rumunima oko rada elektrane zbog bojazni da će doći do smanjenja dotoka vode za Đerdap 1 i Đerdap 2. Rešenje postoji da prva punjenja oba jezera budu realizovana kada vodostaj bude veoma visok, odnosno za vreme poplavnih i bujičnih voda.

Predviđeno je da se RHE Đerdap 3 gradi fazno. U prvoj fazi bila bi izgrađena dva agregata snage od po 300 megavata ( od ukupno 2.400 megavata ). Kada se taj deo Đerdapa 3 od 600 megavata pusti u rad, tada bi na scenu trebalo da izađu stručnjaci obe zemlje koji bi detaljno pratili uticaj ove elektrane na Đerdap 1 i Đerdap 2 i ako sve bude prihvatljivo tek tada bi trebalo nastaviti dalju izgradnju Đerdapa 3. Za kompletnu izgradnju Đerdapa 3 biće potrebno oko šest milijardi evra, ali stručnjaci predviđaju da će se ona brzo sama otplatiti. Moraju se pre svega izraditi detaljni projekti oko izgradnje ove elektrane za koje bi bilo potrebno oko dve godine i tek tada slede detaljna ispitivanja terena seizmičko-refrakcionom metodom.

Ove dve RHE, Bistrica 2 i Đerdap 3, naše su „zlatne koke” elektroprivrede i naše zemlje jer mi nemamo više tako pogodnih terena za gradnju ovakvih elektrana. U svetu postoji veliko interesovanje kompanija za izgradnju ovih naših RHE, što mi ne smemo da dozvolimo jer će oni da nam uzmu sav profit a tako isplative investicije retko se pojave. Potražnja za zelenom energijom biće sve veća kako se bliži 2026. godina, zbog takse za dekarbonizaciju koja će od tada morati da se plaća. Sada nam je cena struje skoro najniža u Evropi i mi i dalje moramo da se trudimo da tako i ostane jer će to osim subvencija biti glavni adut da strani i domaći investitori i dalje ulažu u našu zemlju.

Srbija može sama finansirati izgradnju ovih elektrana.

Ako strane kompanije žele stvarno da ulažu u izgradnju obnovljivih izvora energije, treba im ponuditi velika pusta prostranstva u Deliblatskoj peščari gde ima na stotine hektara opštinske zemlje koja je klase šest i nije pogodna za zemljoradnju. Tu može da se izgradi najveća solarna elektrana u Evropi na samo sedamdesetak kilometara od Beograda.

Dragutin Dragojević,
Novi Beograd