Branićemo Izrael, razumemo i patnju Palestinaca

Tokom cele karijere Kamala Haris je rušila barijere: od prve Afroamerikanke na poziciji državne tužiteljke Kalifornije do prve žene na mestu potpredsednice Sjedinjenih Američkih Država. Na izborima 5. novembra ima šansu da obori onu najveću barijeru– postane prva žena na čelu Bele kuće. Ipak, na putu do Ovalnog kabineta stoji Donald Tramp, čovek koji je 2016. godine srušio takve snove Hilari Klinton. Prema anketama, kandidatkinja demokrata trenutno ima podršku 45 odsto birača, dok rivala iz redova republikanaca podržava 42 odsto. Ali, Amerika je duboko podeljena, pa Harisova ne uzima ništa zdravo za gotovo u ovoj neizvesnoj trci, ističe za „Politiku” Erik Svolvel, demokratski kongresmen iz Kalifornije.

„Ona ima viziju za budućnost i spremna je da vodi zemlju. Neverovatno je disciplinovana, a to je ono što želite od predsednika. Sa druge strane, Tramp je neverovatno nedisciplinovan i lako ga je izbaciti iz ravnoteže i mislim da će to biti važno u narednom periodu. U poslednjih nekoliko dana videli smo značajan kognitivni pad kod njega. Postaje sve očiglednije i naglašenije, i to zabrinjava, jer biramo nekoga ko bi bio najstarija osoba do sada izabrana za predsednika, a on odbija da preda svoje medicinske nalaze”, kaže kongresmen Svolvel.

U jednom nedavnom intervjuu Kamala Haris je na pitanje da li bi uradila nešto drugačije od predsednika Bajdena u poslednje četiri godine rekla da joj ništa ne pada na pamet. S obzirom na to, šta novo ona može da donese?

Njih dvoje su ipak veoma različiti. Ona je žena i kada su u pitanju reproduktivna prava, ona se lično povezuje sa ženama na način na koji nijedan muškarac to ne može. Takođe je obećala da će u svoj kabinet postaviti republikanca, što Bajden nije uradio. Usput, ovo nije kritika Bajdena, koji je bio sjajan predsednik. Samo je ona druga osoba, a ovo je izbor četiri godine kasnije, kada se mnogo toga promenilo. Ona se fokusira na stambeno pitanje, na brigu o deci, na male biznise, što odražava potrebe vremena u kojem se trenutno nalazimo.

Za vreme hladnog rata Republikanska stranka je bila viđena kao ona sa agresivnijom spoljnom politikom prema Sovjetskom Savezu. Međutim, sada demokrate zagovaraju jaču podršku Ukrajini. Šta je dovelo do ovih promena?

Mislim da to nema veze sa političkom strankom već sa filozofijom o slobodi i saveznicima. Ideja je da je Ukrajina saveznik, a Rusija neprijatelj. Ne možemo dozvoliti da jedna zemlja agresivno pregazi drugu i nasilno pokuša da se nametne, kao što to Moskva radi. Ne izgleda mi kao da Tramp ima političku agendu. Čini mi se da on na stvari gleda iz perspektive onoga što pomaže njemu lično. On je sebičan autokrata koji kad gleda Putina vidi sebe, a ista stvar je i obrnuto.

Kako bi Kamala Haris rešavala krizu na Bliskom istoku, ako bi postala predsednica, u poređenju sa Donaldom Trampom?

Uvek ćemo braniti Izrael od iranske agresije. Mislim da se to neće promeniti ko god da je predsednik. Ali verujem da, ako ste Palestinac koji želi slobodu od Hamasa, ekonomsku priliku i sigurnost, morate pogledati oba kandidata za predsednika SAD i videti da je vaš najbolji put ka tome Harisova. Ona saoseća i razume patnju koju je palestinski narod pretrpeo. Duboko veruje u rešenje dve države, gde bi i Palestinci i Izraelci imali svoje nezavisne zemlje koje su ekonomski prosperitetne i sigurne, i ona će se za to boriti. Sa druge strane, Tramp je jasno stavio do znanja da će dati blanko ček Benjaminu Netanjahuu, koji ne veruje u postojanje dve države i veoma nepromišljeno vodi rat protiv Hamasa, zbog čega stradaju nevini civili. Tramp ne gleda na ljude iz Gaze kao da zaslužuju svoju državu, već kao na teroriste, i to je pogrešno. Dehumanizuje ih i ne prepoznaje stvarnost onoga što se zaista dešava tamo i liderstvo koje je potrebno od američkog predsednika da bi se pronašao izlaz iz mračnih dana koji su zahvatili taj region.

Prema popisu iz 2020. godine, oko 3,5 miliona Amerikanaca se izjasnilo da je poreklom sa Bliskog istoka. Da li su oba kandidata morala da promene nešto u svojim kampanjama kako bi pridobili veću podršku arapsko-američkih glasača?

Pre svega, Kamala Haris će se pobrinuti da ne uvedemo zabranu ulaska muslimana u zemlju, koju je Tramp uveo u svom mandatu. Ona ne ocenjuje ljude po veri ili rasi. Verujem da će se od početka voditi principom da smo svi ljudi i da zaslužujemo da budemo tretirani humano. Harisova je „tvrd” pregovarač. Radila je kao tužilac mnogo godina, donoseći pravdu ljudima svoje zajednice i države. Mislim da će tražiti najpravednije rešenje u regionu Bliskog istoka, gde dve države mogu postojati.

Nedavno ste izjavili da odnosi između SAD i Srbije nemaju granice. Gde vidite najveći potencijal za saradnju u budućnosti?

Radio sam veoma naporno poslednjih godina da ojačam odnose između dve zemlje, i smatram Srbiju važnim partnerom u tom regionu. Cenim vaš rad na inicijativi „Otvoreni Balkan”, težnje da postanete deo Evropske unije, prihvatanje izbeglica iz Ukrajine, kao i glasove koje su dali u vezi sa pitanjem Ukrajine u Ujedinjenim nacijama. Želim da učinim više na jačanju tih odnosa i da ostvarimo još dublje veze, posebno u oblasti trgovine, kao i da iskoristimo znanje srpskog naroda, naročito u sektoru tehnologije. Zbog toga mnoge američke kompanije otvaraju kancelarije i mnogo ulažu u Srbiji. Uživao sam u razgovorima koje sam imao sa vašim predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, i rekao sam im da nema granica u tome koliko daleko možemo ići kao partneri.

Takođe ste izjavili da su vaši sadašnji pogledi na Srbiju drugačiji od onih koje ste imali prethodnih godina. Šta se to promenilo?

Tek kada sam posetio region više puta, video sam Srbiju koja je u renesansi, koja želi da bude deo EU, koja je odličan partner po pitanju ljudskih prava u Ukrajini. Zato sam pokušao da doprinesem tome da Srbija sve više gleda ka Zapadu i pronalazi partnere u trgovini, kulturi i, naravno, odbrani. Uzgred, veliki sam ljubitelj sporta. A Srbija, kako bismo rekli sportskim rečnikom, nadmašuje sva očekivanja. Ili, rečeno u bokserskom stilu, ima snažan udarac za svoju veličinu. Nije najveća zemlja u Evropi, ali ima neke od najboljih sportista na svetu. Vidimo to i u NBA ligi. Zaista uživam u vašoj posvećenosti tome i onome što sport čini za diplomatiju i zajednicu.

Zbog dva velika rata koja smo pomenuli, koliko će zapadni Balkan biti u fokusu američke spoljne politike?

Potrebno nam je da zapadni Balkan napreduje. A Srbija je najvažnija ekonomija između Beča i Istanbula. Inicijativa „Otvoreni Balkan” neće doneti samo rast vama, već i vašim susedima. Zato zaista cenim to što su Srbija i druge zemlje u regionu, od početka invazije na Ukrajinu, težile ka energetskoj nezavisnosti, prepoznajući da vas oslanjanje na zemlje poput Rusije i Kine čini veoma ranjivim na svetske događaje i sukobe. Nadam se da će SAD, a ja ću nastaviti da zagovaram to, podržati zemlje u regionu koje žele da postignu tu nezavisnost. Video sam i mogućnosti za litijum u Srbiji. Ako možete da nađete način da to uradite na ekološki prihvatljiv način, a znam da to pokušavate, taj resurs bi trebalo da pripada narodu i da vam da prednost na svetskoj sceni.

Ali postoje i stručna mišljenja koja tvrde da bi rudarenje litijuma izazvalo ekološku katastrofu.

Ako bi cena bila ogromna šteta po životnu sredinu, nije vredno toga. Ali ne mislim da između ekonomije i ekologije mora da postoji izbor jedno ili drugo. Smatram da možete naći načine da ne nanesete štetu životnoj sredini, a da imate nacionalni resurs. I druge države su pronašle rešenje da ga eksploatišu bezbedno. Želim vam da i vi uspete u tome.