Raskrinkani Brut u panici

Nisam bio svestan koliko će tekst „Zar i ti, sine Brute” izazvati pažnje, no događaji koji su posle objavljivanja tog teksta usledili, a moglo bi se reći da je na delu pravi zemljotres, nikako se ne smiruju. Naprotiv, Brut se prepoznao i sada je u ozbiljnoj panici. Svestan svih nedela koje je počinio, Brut traži način da se sveti što je provaljen, ali i da se bez posledica izvuče. No, teško to ide, već ga svi lagano izbegavaju, kod dojučerašnjih saboraca, a posebno kod glavnokomandujućeg, njegova pojava izaziva ozbiljno gađenje. Njegovu njušku sada članstvo posmatra kao prevarantsku, a njega više niko ne gleda kao čoveka, već kao bitangu. Teško mu je, jer je suštinski razvlašćen i nema mnogo resursa da bi mogao da izvede neki manevar kako bi spašavao sopstvenu kožu, bez obzira što još uvek sedi kao fikus u ministarskoj fotelji. Računa da mu je ona poslednja šansa da spasi zadnjicu. Pravi Brut je uspeo da ukloni velikog Cezara. Ovaj se uživeo u ulogu Bruta, no umesto Cezara urušio je sebe. Valja se sada lagano vratiti na period pre nego što te je politički otac iskopao iz nekog budžaka i napravio od tebe nešto što nikada nisi ni po jednom parametru zaslužio da budeš. Umesto hvala za sva vremena da mu kažeš, želeo si da budeš oceubica, jer si umislio da si velikan i mnogo sposoban. Uprkos činjenici da si bio na tako značajnim državnim položajima, ipak je jasno da za svog mandata ništa nisi naučio, jer prethodna znanja su ti svakako bila oskudna, s obzirom na to da ti obrazovanje nije bila jača strana. Zato se ispoljio tvoj karakter kada si bio niko i ništa, odnosno kada su te svi znali kao malog pokvarenog lokalnog privrednika koji je imao nerealne ambicije i bio očito spreman da zbog njih gazi preko svakog. U nekom momentu upala ti je kašika u med, popeo si se skoro do neslućenih visina, no od sebe nisi mogao da pobegneš. Kada si došao nezasluženo skoro do vrha, pomislio si da možda možeš i sam vrh da zauzmeš, ali tu se umešao Gospod, tvoje prevarne i zavereničke radnje su razotkrivene i sada se vraćaš na početak, a možda i niže od toga. Pad je užasno bolan i pripremi se za te bolove.

Posle svega, prateći šta se sa Brutom zbiva, ponešto sam i sam naučio. Najpre da više nikom ništa ne verujem, jer Bruta sam smatrao sa jako dobrog prijatelja i imao veliko poverenje u njega. Ni sanjao nisam da on mene ni najmanje tako nije doživljavao. Nisu ni mnogi drugi moji stranački saborci to mogli da zamisle, pa nas je Brut uredno nameštao kako je stizao. Najbitnija lekcija je da uvek moraš da budeš realan u svojim ciljevima. Nezajažljivi i alavi, posebno oni koji boluju od kompleksa više vrednosti, a Brut definitivno ima ozbiljan problem sa tim, kad tad u svojoj alavosti i nabeđenosti da vrede više nego što realno vrede, naprave grešku. Kao kula od karata sruši im se sve što su na temeljima njihovog licemerja i bestidne pokvarenosti godinama unazad zidali. Njihova sudbina završava se tako što većina naroda posle svega bude prema njima ravnodušna, što je inače najgora kazna. Draže mi je da neko prema meni ima i najnegativniju emociju, da me pljune na ulici, jer to ipak znači da sam nekakav trag ostavio i da me neko mrzi zbog mojih ubeđenja. Prema pokvarenim ljudima, posebno prema izdajnicima, pokazuje se ravnodušnost, jer od njih svako beži kao od kuge. Čini mi se da je to našeg Bruta sudbina, bez obzira što mnogi misle da će lepo da uživa sa imetkom koji je stekao. Džabe sve to što ima, ako nema sa kim ljudski kafu da popije i ako ga svako gleda kao na najgoreg izdajnika. No, kako bih rekao, sam si, majstore, to izabrao.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista