Zagrlila sam ih pre nego što su ubijene

Nije bilo osobe koja juče nije zaplakala u sudnici Višeg suda u Beogradu, dok je Divna Vukić, nastavnica fizičkog vaspitanja u OŠ „Vladislav Ribnikar”, govorila o masakru koji je Kosta K. počinio 3. maja prošle godine. Plačnim glasom, obučena u crno, u parničnom postupku, otvorenom za javnost, koji se vodi po tužbi članova porodice ubijene Adriane Dukić, nastavnica je hronološki pričala šta je prethodilo ubistvu devet učenika i pripadnika školskog obezbeđenja, ali i kako se sa učenicima jednog odeljenja sakrila u fiskulturnu salu kako bi izbegli hice.

Najviše emocija izazvalo je njeno svedočenje o detaljima onoga što je videla kada je ušla u učionicu u kojoj je ubijen najveći broj dece.

– Tog jutra sam došla u školu pre prvog časa koji sam imala u odeljenju 7/4. Na ulazu u školu videla sam dežurne učenice. Tada su prvi put dežurale. Sećam se da je Ana Božović dotrčala do mene i zagrlila me je. Bilo je to uobičajeno i uvek je to činila kada me vidi. Rekla mi je: „Nastavnice, vidite kako smo lepe.” Tog dana je bilo zakazano fotografisanje u školi. Druga devojčica je bila povučena, imala je topao osmeh. Prišla sam joj, zagrlila je i obema poželela srećno dežurstvo – počela je svoje svedočenje Vukićeva.

Tog dana, kako je ispričala, nije imala nastavu u sedmom dva u koji je išao Kosta K., već u sedmom četiri u koji je išla sada pokojna Sofija Negić.

– Čas fizičkog smo održavali napolju jer su vremenski uslovi to dozvoljavali. Sofija Negić i njena drugarica nisu bile raspoložene za čas. Sa učenicima sam imala takav odnos da su mogli da mi kažu. Zagrlila sam ih, a potom nastavila čas. Otišli smo svi zajedno u svlačionicu, a Sofija i njena drugarica su se zadržale u toaletu. Kroz pola minuta čula sam zvuk niz hodnik. Pomislila sam da su petarde. Potrčala sam i naletela na devojčicu koja mi je rekla: „Nastavnice, ovo je ozbiljno, ovo nisu petarde, videla sam obezbeđenje kako pada.” I dalje su se čuli pucnji – kroz plač je govorila nastavnica.

Vukićeva je, kako je ispričala, decu odmah odvela u salu i rekla im da ostanu tu u tišini. Ispričala je i da je deci rekla da ugase ton na mobilnim telefonima i jave roditeljima da su na bezbednom. Ispričala je i da je u školi vladao muk dok su trajali pucnji. Samo su se u dva, tri navrata, prema njenim rečima, čuli vrisci.

Ona je, u suzama, ispričala da je izašla iz sale kako bi otišla po učenice koje su bile u toaletu. Tada je videla da je Ana Božović ubijena, da se još jedna devojčica nalazi ispod stola, a treća kod klavira.

– Videla sam Dragana (pripadnik školskog obezbeđenja prim. aut), videla sam da je mrtav, ali deca... Proletela je razredna sedmog dva koja se držala za glavu, domar je vikao, tetkica je nemo stajala na ulazu. Naoružano lice je iz sveg glasa povikalo: „Lezi dole!” Strčala sam dole ka sali. U sali smo ostali dugo, poslednji smo izašli iz škole. Nisam znala da li su u pitanju teroristi, niti koliko ih ima. U sali pored su učenici Treće gimnazije normalno imali fizičko. Čula se lopta, dok se svuda oko nas pucalo. Posle izvesnog vremena su nam otključali vrata koja vode u drugu salu. Ispred škole su ostali samo roditelji ubijene i ranjene dece – ispričala je nastavnica i dodala da je za pucnjavu saznala tek kada je izašla iz škole.

Nakon Vukićeve, kao svedok ispitan je i Mirko Repac, radnik firme koja je bila zadužena za obezbeđenje u OŠ „Vladislav Ribnikar”. On je rekao da je u trenutku pucnjave bio na jednom od ulaza u školsku zgradu, gde mu je bilo radno mesto, kao i da je tokom rada svakodnevno bio u neprestanom kontaktu sa kolegom Draganom Vlahovićem i Slobodanom Savatićem.

– Tog 3. maja od svog supervizora sam čuo da je došlo do pucnjave u školi, odmah sam zvao njih dvojicu, nijedan mi se nije javljao. Potom sam pozvao i drugi školski telefon, tad mi se javio muški glas i rekao mi: „Sad ne možete da ih dobijete, zovite za sat vremena” – rekao je Repac.

Prema njegovim rečima, drugi školski čuvar koji je bio u školi tog jutra javio mu se posle pola sata i rekao mu da je bila pucnjava u školi, a potom je dodao da su svi iz firme koja obezbeđuje školu došli na mesto tragedije.