Počinje Oktobarac pod sloganom „Šta ostaje?”

Naša ugledna smotra vizuelnih umetnosti – Oktobarski salon – koja se ove jeseni pod sloganom: „Šta ostaje?/What’s left?” održava 60. put pred publikom od danas je na devet lokacija i u gradskim javnim prostorima, pod kustoskom palicom tri međunarodna tima, s više od četrdeset domaćih i stranih učesnika.

Tokom trajanja salona do 1. decembra odvijaće se brojni programi u različitim formatima – izložbe, čitanja, razgovori, diskusije, radionice, performansi i predavanja. Ulaz je slobodan, a ovogodišnji programski prostori su: tri galerije Kulturnog centra Beograda (Likovna galerija, Galerija Artget i Galerija Podrum), Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija FLU, bivši klub Akademija, Galerija ULUS, Galerija SULUJ, Salon Muzeja grada Beograda, Muzej afričke umetnosti i izlozi Francuskog instituta.

U fokusu manifestacije biće kritična pitanja današnjice, a neke od tema su prostori za umetnost i umetnike, doživljaj posla i rada u savremenom trenutku, dijalog između aktera na umetničkoj i kulturnoj sceni, društvene i prirodne promene...

Kustosi su Lorenco Balbi, direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji „Mambo”, Dobrila Denegri, istoričarka umetnosti i kustoskinja, Matju Lelijevr, kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, Maja Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa „Kustoski rad i kolekcije” na „Čelsi” koledžu za umetnost Univerziteta umetnosti u Londonu, i Ana Knežević i Emilia Epštajn, kustoskinje u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.

Kao svojevrstan uvod u ovu manifestaciju prekjuče je ispred Kulturnog centra Beograda organizovan performans „7x70 – Obrok”, čiji su autori Lusi i Horhe Orta. Ručak u javnom prostoru za dvesta zvanica ispred Kulturnog centra Beograda okupio je neke od aktera na javnoj, političkoj i kulturnoj sceni Beograda s idejom da „sesti za isti sto, podeliti hleb i hranu” može biti način skretanja pažnje na neke od gorućih problema s kojima se suočavaju umetnici i kulturni radnici kod nas.

Tom prilikom za naš list o ovogodišnjoj smotri govorile su Zorana Đaković Miniti, pomoćnica direktora programa KCB i članica Odbora Oktobarskog salona i Danica Jovović Prodanović, urednica programa arhitekture u KCB i članica Odbora Oktobarskog salona.

Uz konstataciju da je ove godine kustoski tim brojan, Zoranu Đaković Miniti smo pitali kako je izgledalo organizaciono uklopiti sve te senzibilitete i objediniti sve u generalni koncept.

– Tema, odnosno pitanje „Šta ostaje?” na srpskom ima široko značenje, dok na engleskom ima i ideološko pa je zamisao bila da se podnaslov uvek piše na oba jezika, što zbog međunarodnog karaktera manifestacije, što zbog pomenute višeznačnosti koja upućuje na dalja institucionalna i lična preispitivanja kada je reč o stvarnosti u kojoj bismo želeli da živimo i radimo. Tri različite kustoske koncepcije su moguće smernice, ali i uvid u aktuelne institucionalne kustoske prakse. Kulturni centar Beograda ima višedecenijsko iskustvo kada je reč o organizaciji salona i naizgled komplikovaniji procesi, kao što bi mogao izgledati ovaj u kojem koordinirate paralelno tri različite kustoske i umetničke grupe, zapravo pomažu našem timu da stekne još više veština – kaže ona. Dodaje zatim:

– U međuvremenu, ovogodišnji salon protiče kao tihi protest. To je zapravo česta sintagma u opisu izabranih umetničkih radova skoro svih kustoskih timova. Tako, na primer, u opisu rada Damira Radovića, bosansko-francuskog umetnika, koji je deo koncepcije „Estetike susreta”, piše: „Ovaj rad funkcioniše i kao tihi protest koji nas zapravo ne poziva na delovanje. On je više poput podsetnika koji nam pomaže da naš um ostane budan, a percepcije savremenih problema netaknute” (rad se nalazi u izlozima Francuskog instituta). Različiti su pristupi ovog tihog delovanja koji će se razvijati kroz salon. Upravo se na ručku-performansu pred početak salona razgovaralo o prostorima za rad umetnika, saradnjama i boljim uslovima za rad. Još jednom je otvoreno pitanje kako da se uspostave zakonodavni okviri koji bi omogućili da umetnici privremeno koriste napuštene ili nekorišćene prostore u gradovima u Srbiji. S druge strane, u sredu, 23. oktobra, o tome će biti reči i na protestu umetnika na Cvetnom trgu, gde su izloženi radovi Nemanje Nikolića, Marije Šević, Nine Ivanović i Lidije Delić.

Govoreći opširnije o prostorima u kojima će se odvijati program, a koji su raznoliki, Danica Jovović Prodanović objašnjava:

– Pitanje prostora je večito pitanje koje se postavlja u vezi s Oktobarskim salonom. Salon ove godine ima svoje 60. izdanje, a i dalje je kao Lutajući Holanđanin: luta tražeći svoje mesto, mesto gde će pristati, ukotviti se na duže. Ali kako to ni Holanđaninu nije uspelo, putovanje traje, Oktobarac nastavlja da otkriva i istražuje nove i stare beogradske izlagačke prostore. Pokušali smo i ovaj put da za svaku koncepciju, za svaki rad, nađemo baš ono mesto koje mu najviše odgovara. Da li smo u tome uspeli, reći će publika.

Osvrćući se unazad, ističe naša sagovornica, ne može da se otrgne utisku da je baš ova manifestacija već od devedesetih godina otkrivala i promovisala neke nove ili zaboravljene prostore.

– Posle Paviljona „Cvijeta Zuzorić”, salon je niz godina bio vezan za prostor bivšeg Muzeja 25. maj, unoseći neki novi duh i pokret u taj muzej. Zatim se za savremenu umetnost osvajaju i otvaraju Kupatilo „Beograd” u Dušanovoj ulici, bivši prostor Muzeja grada, danas Kuće legata, Magacin u Kraljevića Marka, Geozavod i, konačno, monumentalni prostor bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici, koji će uskoro dobiti novo lice i u koji će se konačno smestiti, kako je odavno trebalo da bude, sedište i stalna postavka i Muzeja grada Beograda. Sve su to prostori koji su se programski promovisali upravo kroz Oktobarski salon, on im je udahnuo život i tako prepoznati nastavili su programski da traju. Verujem da je to velika zasluga salona, ali isto tako sam sigurna da bi i za salon i za Grad bilo neprocenjivo da postoji „Kunsthalle”, koji bi bio sedište Oktobarskog salona, ali i prostor za sve druge izložbe i događaje iz sfere savremene umetnosti – naglašava ona.

Ceremonija otvaranja u Muzeju afričke umetnosti  

Današnji program otvaranja odvija se ovim redom: u 13 sati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” Danijela Ortiz izvešće lutkarsku predstavu „Koren koji ste iščupali nije rupa u mojoj zemlji, već tunel”, a u 14 sati u Galeriji FLU Katrin Bem i Jelena Micić održaće radionicu/razgovor „Penfold principi u skladu s Uredbom EU 2024/1252”. Za 16 sati u Salonu Muzeja grada Beograda zakazano je vođenje kroz izložbu, a kustosi su Matju Lelijevr i Maja Kolarić, da bi u 18 sati u Muzeju afričke umetnosti bila održana ceremonija otvaranja, performans „Birokrata u gladovanju”, čiji su autori Adrijan Melis Sosa i Đejmi Hadrović.