Cena putera određuje se na berzi

Nemačka je velesila u EU i u proizvodnji putera, ali taj proizvod u ovoj zemlji postaje sve skuplji. Najpre je razlog bilo opšte poskupljenje, ali sad je problem i u mleku, piše „Dojče vele”.

Nemačka proizvodi 329.954 tone i s ovom državom se jedino mogu porediti Francuska (279.970 tona), Irska (189.260 tona) i Poljska (171.000 tona).

Kako se navodi, ta dominacija na evropskom tržištu maslaca neminovno znači i da kad on u Nemačkoj poskupi, dublje u džep moraju da posegnu mnogi u EU budući da je ona veliki izvoznik. Cena putera sada je premašila dosadašnji rekord iz avgusta 2023. za desetak centi i prosečna cena u supermarketima je 2,39 evra za uobičajeno pakovanje od 250 grama. Tako je na svim tržištima, a konkretno u Srbiji trenutna cena je i viša – od 380 do 450 dinara (za pakovanje od 200 grama) u zavisnosti od trgovinskog lanca.

U Udruženju proizvođača mleka Bavarske objasnili su kako je problem i neuobičajeno mali udeo masti u mleku – a to jeste maslac. Udeo masti u mleku se menja u toku godišnjih doba, ali je još od februara ispod normalne granice, što je atipično, upozorili su proizvođači. Ističe se kako se ovo smanjenje ne čini značajnim – između 0,01 i 0,04 odsto, i to na celoj teritoriji države, što znači da ako se sve zbroji, to ipak jeste veliko smanjenje i potrebno je mnogo više mleka da bi se napravila ista količina putera.

Mediji podsećaju da se u Nemačkoj cena putera tradicionalno određuje na jednoj od dve specijalizovane berze, gde se već stotinak godina sredom sastaju predstavnici proizvođača i kupaca kako bi dogovorili okvirnu cenu maslaca.

– One služe kao orijentacija za sve učesnike na tržištu. Berza ne određuje cenu, ona je samo konstatuje – prenosi „Dojče vele”, ali se navodi da ipak trgovci na kraju odlučuju koliko će ovaj mlečni proizvod koštati u njihovim radnjama i često preteruju.

U Institutu za istraživanje tržišta u Kelnu objasnili su zašto se puter svrstava u proizvode referentne cene. Recimo, biljno ulje je u poređenju s prošlom godinom jeftinije za 6,4 odsto, brašno za 8,8, a testenina za 3,2 procenta.

– Ako je puter skuplji, onda potrošači imaju utisak kako je sve skuplje – rekli su stručnjaci s ovog instituta, ali dodaju da je to ipak preterano jer se ovaj mlečni proizvod troši u relativno malim količinama u domaćinstvima pa promene njegove cene ne utiču toliko na budžet. Cena putera u toj zemlji čini svega 0,18 odsto potrošačke korpe po kojoj se meri poskupljenje hrane.

Stručnjaci ne predviđaju poboljšanje na tržištu putera jer godinama unazad oko četiri odsto proizvođača obustavlja proizvodnju. Održanje malih farmi i pogona sve je skuplje zbog zahteva u EU da se grade veće staje zbog dobrobiti životinja, što mnogi ne mogu finansijski da isprate.