Ipak ima nade za rokenrol

Sve manja prodaja nosača zvuka, ilegalno preuzimanje muzičkih sadržaja sa Interneta, pad akcija na berzi samo su neki od problema koji proteklih godina potresaju svetsko muzičko tržište. Ekonomska kriza sa kojom se svet suočava još više je pogoršala ionako loše stanje u muzičkoj industriji. Najviše stradaju velike izdavačke kuće, koje u poslednje vreme posluju na ivici rentabilnosti. Prošle godine preuzeta je kompanija EMI, a pre nekoliko meseci došlo je do raskola u još jednoj diskografskoj firmi – „Sony BMG”. Čuvena „velika četvorka”, koju čine izdavačke kuće „Universal”, „Warner Music”, „Sony BMG” i EMI iz dana u dan suočavaju se sa nimalo pozitivnim izazovima.

Napredak tehnologije promenio je postojeći balans između izdavačkih kuća, kantautora i izvođača. Do juna ove godine prodaja muzike preko digitalnih formi ostvarila je prihod od dve milijarde dolara. Danas je muziku moguće „nabaviti” preko 500 onlajn servisa, koji postoje u 40 zemalja širom sveta. Već sada oni zauzimaju više od deset odsto udela na globalnom muzičkom tržištu. Zarada od prodaje kompakt-diskova, međutim, i dalje pada. Ilegalno skidanje muzike svakako je glavna pretnja diskografskoj industriji. Čelnici izdavačkih kuća priznali su da je tokom proteklih pet godina prodaja opala za neverovatnih 80 odsto. Više nezavisnih izdavačkih kuća u Velikoj Britaniji bukvalno je izbačeno iz posla.

„Da radim u diskografskoj kući, verovatno bih čupao kosu. Vlada takva konfuzija i svi traže izlaz iz ćorsokaka, a nemoguće ga je naći”, rekao je nedavno za „Rolingston” muzički ekspert Martin Bandler.

Slično misli i Adam Šor, generalni menadžer kuće „Vajs rekords”: „Imamo sjajne ploče, ali više nismo sigurni da li će ih iko kupiti. Prava reč za sve ovo je egzistencijalna kriza. Prosto, gubimo nadu”.

„IBISWorld”, kuća koja se bavi istraživanjem tržišta i specijalizovana je za dugoročne prognoze u industriji i strateško planiranje, saopštila je u junu da „finansijska budućnost diskografske industrije deluje bledo”. Međutim, u tom saopštenju se dodaje da, iako je prodaja opala, umetnici manje „pate” od izdavačkih kuća, jer „većinu novca zarađuju od turneja i markirane robe”.

U prilog toj tezi ide i podatak da je najveća svetska pop zvezda Madona, koja je usred turneje „Sticky&Sweet”, od dosadašnjih koncerata zaradila već 164 miliona dolara. Do kraja godine očekuje je još dvadesetak koncerata, od kojih je većina rasprodata, tako da se nameće zaključak da će po zaradi prevazići prethodnu svetsku turneju. Podsetimo, „Confessions Tour”je sa zaradom od 194 miliona dolara proglašena za najuspešniju turneju jednog ženskog izvođača u istoriji popularne muzike. Dakle, Madoni ni ekonomska kriza ne može ništa! Ili, grupi „Polis”, koja se okupila prošle godine zarad nove turneje. Rezultat je sjajan – za godinu dana koliko je trajala turneja, u okviru koje su održali 152 koncerta (od kojih je jedan bio letos na Ušću), Sting, Stjuart Kopland i Endi Samers zaradili su 340 miliona dolara.

Inflacija, rast cena, kontinuirani pad prodaje nosača zvuka nisu uticali na prodaju karata za koncerte. To je potvrđeno i u izveštaju „Polstara”, magazina koji se bavi muzičkom industrijom. U izveštaju „Polstara” o prvoj polovini 2008. stoji da je bruto dobitak od turneja za prvih šest meseci ove godine veći od milijardu dolara. Grupa „Bon Džovi” ostvarila je prihod od 56,3 miliona dolara, Brus Springstin 40,8, dok je sastav „Van Hejlen” zaradio 36,8 miliona dolara od koncerata.

Osim ovih podataka, uprkos krizi u diskografiji i ekonomskoj recesiji koja se nadvila nad celim svetom, da ipak ima nade za muziku pokazuje i jedno istraživanje. Ko je rekao da je rokenrol mrtav? Sudeći po najnovijem istraživanju, koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji, to pitanje je suvislo. Muzička industrija može, bar na trenutak, da odahne. Posle godina ponora i krajnje sumornih prognoza, ovo je momenat kada treba stati i proslaviti činjenicu da ljudi još uvek vole i slušaju muziku, pokazala je najnovija studija.

Britanski ogranak agencije „Bauer Media” koja, između ostalih, stoji iza čuvenih muzičkih magazina kao što su Q, „Modžo”, „Kerang”, objavio je rezultate petogodišnje studije nazvane „Project Phoenix”. Rezultate navedenog istraživanja, o navikama konzumenata muzike, preneo je pre nekoliko dana i britanski list „Gardijan”.

U toj studiji otkriveno je da u ovoj godini više ljudi sluša muziku u odnosu na prethodnu godinu. Naime, 44 odsto ljudi koji su anketirani potvrdilo je da od početka 2008. više konzumiraju muziku u odnosu na 2007. godinu.

Od svih ispitanih čak 75 odsto se izjasnilo da su strastveni obožavaoci muzike, što je više nego u nekim istraživanjima sprovedenim poslednjih godina. Ohrabrujući je i podatak da je 46 odsto ljudi koji su učestvovali u anketi reklo da je muzika jedna od njihovih omiljenih interesnih sfera u životu.

Navedeno istraživanje je pokazalo i da su današnji muzički konzumenti veoma eklektični, bar kada govorimo o njihovom ukusu. Čak i oni koji nisu „slepi” fanovi muzike slušaju 15 od 26 žanrova, odnosno od 18 do 26 različitih muzičkih pravaca.

Upravo zato pitanje da li je rokenrol (pa i muzika uopšte) mrtav postaje besmisleno.