Iz sudnice u „Najslabiju kariku”

Sudija Višeg suda u Beogradu Aco Brajković bio je ponekad „Najslabija karika”, pa čak i „Sam protiv svih”. Odgovarao je uspešno na „Pitanja za šampiona”, a njegov „Veliki izazov”, životni, bio je da napiše enciklopedije za ljubitelje i učesnike kvizova. Upravo ovih dana objavio je petu po redu knjigu svoje „Kvizopedije”, koju će predstaviti 25. oktobra na Sajmu knjiga u Beogradu, uz podršku kolega sudija, ali i tužilaca i advokata, kao i nekoliko poznatih učesnika kvizova.

Rođen je u Arilju 1982, završio je prava u Beogradu i bio pripravnik i sudija u Prvom osnovnom, a od 2020. godine sudi u Višem sudu u Beogradu u prvostepenom građanskom odeljenju. Donosi odluke u parnicama, rešava sporove oko autorskih prava, utvrđivanja i osporavanja očinstva, kao i sporove o zaštiti od diskriminacije i zlostavljanja na radu. Sudi i u postupcima za naknadu štete po tužbama protiv medija.

– Inspiraciju za pitanja pronalazim svuda oko sebe i u svemu što pročitam, pa čak i među koricama sudskih predmeta. Pitanja u „Kvizopedijama” sadrže informacije i podatke koji se u različitim oblicima pojavljuju ili će se u budućnosti pojavljivati u kvizovima i inspiracija su sastavljačima pitanja za kvizove, ali su formulisana na jedan drugačiji i specifičan način, „zapakovana” u zanimljivo ruho sa zapletom u vidu zagonetki – kaže sudija Aco Brajković za „Politiku”.

I pored napornog sudijskog posla, desetak godina je aktivno učestvovao u u gotovo svim televizijskim kvizovima koji su emitovani kod nas. Više puta je pozvan kao „pomoć prijatelja” u kvizu „Želite li da postanete milioner?” i bio je šampion Srbije u kvizu.

– Uglavnom su to bili vrlo uspešni nastupi. Sećam se jednog kviza iz 2007. godine u kojem sam na samo jedno odgovoreno pitanje, koje je dosta vredelo i koje je pride bilo iz moje struke i ticalo se ustavnog prava, osvojio svoju tada šestomesečnu pripravničku platu u sudu. Nama pravnicima je po prirodi imanentna širina u obrazovanju i postojanje širokog spektra interesovanja. Dobar pravnik bi uz poznavanje prava morao jednako dobro i da poznaje istoriju, književnost i umetnost. Jezik prava je birokratski, jednoličan i siromašan, tako da je poznavanje drugih društvenih nauka korisno i može da ga oplemeni i obogati i ujedno učini zanimljivijim i razumljivijim pravnim laicima o čijim pravima sud odlučuje kroz svoje odluke – kaže sudija Brajković.

Svih pet „Kvizopedija” koje je do sada napisao obuhvataju preko 11.000 kviz pitanja i odgovora iz opšte kulture i informisanosti i pokrivaju gotovo sve sfere ljudskog znanja i interesovanja.

– Reč je o specifičnim zbirkama, sa autorskim kviz pitanjima i odgovorima, koje su nastale kao plod mog decenijskog učestvovanja u kvizovima i prvobitno su pisane kao svojevrsni priručnici za pripremu za kvizove. Međutim, vremenom su stekle popularnost i izvan sfere kvizova među svima onima koji žele da se prvenstveno zabave, nauče nešto novo i da unaprede svoje znanje i opštu kulturu, tako da su „Kvizopedije” danas postale prepoznatljive i izvan Srbije, posebno u Hrvatskoj, tako da ću narednog meseca potpisivati knjige i u Zagrebu – kaže sudija.

I dalje prati kvizove kada ima vremena. Smatra da se danas znanje u kvizovima isuviše malo vrednuje i nagrađuje.

– Za sada još uvek ne razmišljam o ponovnom učešću u nekom kvizu. Više uživam u smišljanju kviz pitanja, nego u davanju odgovora. Ne idem na pab kvizove, iako sam više puta pozivan da budem pojačanje nekoj ekipi, ali poznajem neke svoje kolege sudije koji ih posećuju. Pab kvizovi su kod nas u poslednje vreme u ekspanziji i to vidim kao pozitivan trend, jer mnogi mladi posećuju pab kvizove na kojima se u jednoj opuštenoj atmosferi, bez strepnje od neznanja ili treme od javnog nastupa timski nadmeću u znanju. Pab kvizovi dođu kao odlična priprema i uvertira pred nastup u pravom televizijskom kvizu – kaže sudija Aco Brajković.