Knjiga o džinovima srpske kulture

Knjiga profesora Milivoja Pavlovića „Deset portreta i deset razgovora”, u izdanju „Službenog glasnika”, predstavljena je u okviru 67. Međunarodnog beogradskog sajma njkiga , u sali „Borislav Pekić”. U toj knjizi nalaze se intervjui sa Milošem Crnjanskim, Mešom Selimovićem, Brankom Ćopićem, Skenderom Kulenovićem, Dobricom Ćosićem, Danilom Kišom, Rodoljubom Čolakovićem, Dušanom Matićem, Miroljubom Todorovićem i Dragišom Vitoševićem. Pored autora, u razgovoru su učestvovali Mladen Šarčević, direktor „Službenog glasnika”, Jovan Pejčić, Selimir Radulović i Ljubivoje Ršumović, a akademik Slobodan Grubačić poslao je tekst u opravdanom odsustvu.

Kako je posebno istaknuto, ovo izdanje opremljeno je kju-ar kodovima što vode do zvučnih zapisa u kojima književni junaci govore o sebi ili kazuju svoje odabrane radove. Tako se ovom prilikom mogao čuti Miloš Crnjanski koji recituje „Lament nad Beogradom“ i Skender Kulenović koji kazuje deo poeme „Stojanka majka Knežopoljka”.

Mladen Šarčević objasnio je da je saradnja sa Milivojem Pavlovićem ozbiljna na polju srpske književnosti.

– Profesor Pavlović čovek je velikog iskustva i mladalačkih ideja i zajedno smo došli na ideju da napravimo ovako netipičnu knjigu, sa obezbeđenim zvučnim zapisom velikana koji će biti približeni mladim ljudima – rekao je Šarčević.

Profesor dr Slobodan Grubačić je u svom izlaganju istakao da se najveći deo knjige, osim razgovora koje je Pavlović kao iskusni novinar vodio za naše najuglednije listove, pre svega NIN i „Politiku”, oslanja na građu iskopanu iz zapretanih arhiva i porodične zaostavštine pisaca čijim se životom i delom bavio. Uz autografe rukopisa od pre stotinu godina, poput soneta koji je Kulenović pisao kao gimnazijalac, premijerno su prikazani fragmenti iz ličnih dnevnika, prepiska, predsmrtne oporuke, posvete i veoma retke fotografije.

Selimir Radulović napomenuo je da se ovo delo u autoru Milivoju Pavloviću kristalizovalo pola veka, od neobjavljenog razgovora sa Dobricom Ćosićem iz 1970. godine, pa sve do danas.

– Reč je o knjizi za čitanje i za slušanje, jer lepa i plemenita reč nemaju boljeg pristaništa od radoznalog duha.  Razgovor s Dobricom Ćosićem je najobimniji i najuzbudljiviji deo knjige, što je i razumljivo, jer je portretisanje oca nacije trajalo skoro pola veka. Istu meru radoznalosti bude i razgovori s Crnjanskim, Mešom, Danilom, i njihovi portreti. Kako je potresna reč Crnjanskog na Kolarcu, gde je nastupio posle 32 godine izgnanstva, ili opis sukoba sa Krležom u hotelu Moskva 1925. godine – zapazio je Radulović.

Jovan Pejčić mišljenja je da se autor oslanjao ne samo na svetska, već i srpska razgovorna iskustva i na ozbiljan književno naučni rad, a zapazio je da u našoj književnosti mahom ima više od 500 dela književnih razgovora, koje su činili novinari, ali i ljudi pozvani da razgovaraju. Milivoje Pavlović jedan je od njih, vrhunac u nizu započetim Branimirom Ćosićem i njegovim obrascem književnoga razgovora.

Ljubivoje Ršumović ocenio je ovako veliku knjigu, koja je najlepši spoj književnosti i novinarstva, kao knjigu za džinove, (po rečima njegovog unuka), a dodao je da ona sadrži priče o džinovima srpske kulture.

Autor Milivoje Pavlović istakao je da ova knjiga predstavlja rezultat ambicije da se razuđeni i često zamršeni svet književnosti objašnjava kroz dijalog, kroz razgovor s velikim, danas, školskim piscima, u vreme njihove pune zrelosti.

– Za mene je, kao mladog novinara, bila privilegija što mogu da razgovaram sa velikanima književne reči i da to objavljujem u novinama. Nekima od njih to su bile poslednje izgovorene reči za javnost, na primer Dobrici Ćosiću, sa kojim sam razgovarao nekoliko meseci pred smrt 2014. godine, ili Danilu Kišu, pred odlazak u dobrovoljno izgnanstvo, ili Skenderu Kulenoviću, koga je ubila lažna vest da je dobio Ninovu nagradu – dodao je profesor Pavlović.