Fudbalska pesma po Antićevim notama

Izvanrednom igrom i ubedljivom pobedom protiv Bugarske 6:1 (4:1) fudbalska reprezentacija Srbije se na briljantan način oprostila od malobrojne domaće publike za ovu godinu i najavila da je kadra da ispuni želju nacije i plasira se na 19. svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. Izabranici selektora Radomira Antića, u prohladnoj beogradskoj večeri, prikazali su sve ono što fudbal čini najpopularnijim sportom. Želja, borbenost, timska igra, fantastični pojedinci, akcije, dupli pasovi, driblinzi, golovi… Sve je bilo toliko lepo da se učinak 17 igrača koji su istrčali na teren stadiona Partizana upoređivao sa igrom naših legendi od pre pola veka koji su tada s pravom zaslužili da ih nazivaju „evropskim Brazilcima”.

Sumirajući učinak u ovih pet utakmica, jasno je da je Radomir Antić napravio ogroman pomak u stvaranju kulta reprezentacije, odnosu igrača prema dresu, pristupu mečevima, zalaganju. Pronašao je iskusni stručnjak prava mesta svima, tako da na zelenom tepihu nema lutanja, sudaranja i rupa. Zapravo, svako od igrača radi ono što najbolje zna.

Naravno, isuviše je rano za hvalospeve, jer prava iskušenja tek predstoje. Međutim, mora da se naglasi da je ono što je viđeno u poslednja tri susreta znatno iznad onog što su gotovo ti isti igrači pokazivali ranijih godina. Zato je potrebno pružiti maksimalnu podršku selektoru i njegovim izabranicima da istraju, pošto je očigledno da je izabran pravi put.

Učinak Milana Jovanovića, bez sumnje najboljeg pojedinca meča sa istočnim komšijama je za pohvalu. Igrao je fudbaler belgijskog Standarda na vrhunskom nivou. Bio je silovit, prodoran, efikasan, sjajan asistent, nezadrživ. Njemu uz rame bio je Miloš Krasić, posle čijih centaršuteva su postignuta tri gola. Nekadašnji član Vojvodine potvrdio je da je ranije neopravdano zapostavljan i da zajedno s Jovanovićem u ovom trenutku predstavlja udarnu iglu srpske selekcije, pa ne čudi da je nezamenljiv u utakmicama moskovskih „armejaca”. Povratak Dejana Stankovića na mesto zadnjeg veznog takođe je pun pogodak, jer kapiten igra kao preporođen. Nenad Milijaš se savršeno uklopio u Antićev mozaik na sredini terena. Kapiten Crvene zvezde maksimalno koristi svoje kvalitete, među kojima se izdvajaju lucidna proigravanja i razorni udarci.

Slatke muke imaće Antić u izboru odbrambenih igrača. Komandant Nemanja Vidić nikada nije bio sporan. Pored njega tu su i Branislav Ivanović, Aleksandar Luković, Ivica Dragutinović… Taman je selektor nahvalio mlađanog Ivana Obradovića, a ovaj je dobio žestoku konkurenciju u Aleksandru Kolarovu, koji je izvanrednom igrom protiv Bugarske pokazao iskusnom stručnjaku da levom stranom poslednjeg bedema ima više rešenja. Antonio Rukavina je ispunio postavljene zadatke, a debitant Igor Đurić potvrdio da na njega može da računa.

Stojković jeste broj jedan među golmanima, ali je i tu konkurencija sve jača. Danko Lazović je opravdao poverenje, a Dragan Mrđa pokazao da mora još dosta da radi, pa je ostao utisak, i pored ovih šest „komada” u mreži Bugara, da nacionalni tim najviše problema ima s napadačima. Kao što nedavno reče Savo Milošević, nema više klasičnih centarfora. Međutim, ne treba sumnjati da će se Antić izboriti i s tim.

Lako je uočljivo da je popravljena atmosfera u reprezentaciji i oko nje, a to je samo jedan u nizu kvaliteta koje je fudbalska Srbija dobila dolaskom Radomira Antića, ali i potvrda da su njegove zasluge za dosadašnji učinak igrača na terenu ogromne.

Nažalost, kao i uvek, i sada ima malicioznih koji traže „dlaku u jajetu”, omalovažavajući pobede tvrdnjom da su savladane „nižerazredne” selekcije. Zbog toga valja istaći da su Austrijanci, istina kao jedan od domaćina, bili učesnici nedavnog Evropskog prvenstva, da Litvanija ni malo nije naivan i lak protivnik, a daleko od toga da je Bugarska mačji kašalj.

-----------------------------------------------------------

Bugari savladani posle četvrt veka

Naša reprezentacija je prvi put savladala Bugarsku posle 25 godina i nezaboravnog susreta u Splitu 21. decembra 1983 (3:2) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a ujedno i prvi put kao Srbija. Ponovljen je najubedljiviji trijumf u međusobnim susretima, jer ovim rezultatom Jugoslavija je deklasirala komšije 13. aprila 1930. Rekorder Savo Milošević se debijem u dresu Srbije sa dva gola (ukupno 37) i dva neiskorišćena penala u svom 102. meču oprostio od reprezentacije. Prvi pogodak u nacionalnom timu je postigao Nenad Milijaš, debitovali su Igor Đurić i Dragan Mrđa. Danko Lazović je u drugih 45 minuta prvi put poneo kapitensku traku.