Manje je više

Pod sloganom „Manje je više” Izdavačka kuća „Klio” ove godine predstavlja niz pažljivo odabranih novih knjiga, a s obzirom na činjenicu da se društvene nauke i teorija umetnosti sve više potcenjuju u antiintelektualnoj klimi u kojoj živimo izbor je osmišljen sa ciljem da se dotaknu najvažnije neuralgične tačke današnjeg vremena.

Knjiga Džejsona Hikela „Manje je više” poziva na odustajanje od kapitalističkog imperativa stalnog rasta ekonomije. Relevantnost ovog stručnog bestselera za situaciju u Srbiji nalazi se u načinu na koji Hikel opisuje eksploataciju prirodnih resursa i dokazuje da je ekološka kriza ujedno i kriza nejednakosti, a njen primarni uzrok je težnja kapitalizma ka stalnom širenju.

Na istu temu se iz psihološke i kulturološke perspektive nadovezuje delo „Klimatska psihologija” u kojoj se autori Vendi Holvej, Pol Hoget, Kris Robertson i Seli Vajntroub bave načinom na koji (ne) prihvatamo stvarnost ekološkog kolapsa i (ne) tražimo konstruktivne predloge za održivu budućnost.

– Iako se globalna klima menja i predstavlja opasnost za ljudsku vrstu i celokupni život na planeti, činjenica je da ljudi nisu spremni da to prihvate. Klimatska psihologija usredsređuje se upravo na to da ljudi nisu spremni da se suoče sa ovim rizikom i, zbog toga što nastavljaju da žive uobičajeno, nesvesno prizivaju masovno istrebljenje. Klimatska psihologija istražuje anksioznost povezanu sa svešću o rizicima što ih nose klimatske promene, istovremeno objašnjavajući i odbrambene mehanizme kojima se izbegava suočavanje sa tom opasnošću – kaže Tamara Džamonja Ignjatović, urednica edicije „Imago” u okviru koje je ova knjiga objavljena i preporučuje i dela: „Nova psihologija liderstva”, „Psihologija prijateljstva”, „Povlačenje, tišina, usamljenost”, u kojima autori pristupaju složenim psihološkim fenomenima sa intelektualnim poštenjem, izbegavajući pojednostavljena rešenja i banalna opšta mesta karakteristična za pop-psohologiju.

U knjizi „Političke ideologije – od istine do tiranije” Bojan Vranić postavlja pitanje da li živimo u svetu bez političkih ideologija, gde se političko beznađe reflektuje krizom verovanja u sve, studija Ognjena Pribićevića „Drugačiji svet –Egzit, Tramp i rat u Ukrajini” analizira tri nivoa krize u vremenu velikih promena u svetu, a Entoni Kliford Grejling u knjizi „Rat” preispituje cenu rata, njegovu istoriju i moguću budućnost u svetlu tehnološkog napretka. Na štandu „Klija” izložene su i knjige „Istorija prosvetiteljstva” Volfganga Šmalea, „Balkanski rasplet”  Mihaila Vojvodića, studija „Nečisto na čistom – povest o kupanju” Ketrin Ašenberg, izvanredna studija „Vreme biblioskopa” Julije Ščerbinjine, zbornik „Video-igre i obrazovanje”, izmenjeno i dopunjeno izdanje kapitalnog dela „Estetika filma”, kao i „Metod” Ajzaka Batlera, „Scenski dizajn u pozorištu” Darka Nedeljkovića...

Izabel Vinsent u knjizi „Tela i duše” istražuje biografije siromašnih žena prisiljenih na prostituciju krajem 19. i početkom 20. veka i upozorava da su mehanizmi trgovine ljudima ostali slični do danas. Tu su i stvaralačke biografije dve umetničke figure koje su obeležile 20. vek u Americi: Boba Dilana (autor Zoran Paunović) i Stenlija Kjubrika  (Dejvid Mikiks).

„Klio” u izuzetnoj ediciji „Gral” premijerno upoznaje domaću publiku sa književnicom Ajelet Gundar-Gošen, njenim romanom „Lažljivica i grad”, kao i sa Elijet Abekasis i njenim romanom „Sefard”. Za čitaoce koje zanima kako bi pisao postmoderni Bohumil Hrabal, preveden  je roman „Obećanje” Jiržija Kratohvila, jednog od najznačajnijih savremenih čeških pisaca. Radnja romana smeštena je u autorov grad Brno, uglavnom sredinom dvadesetog veka. Niti složenog zapleta povlače naratori koji se naizmenično smenjuju, dok su svi zajedno ukorenjeni u vremenu nastajućeg totalitarizma sa svojim sveprisutnim doušnicima...