Ispad umesto eksces, polet zamena za elan

Umesto u našem govoru česte tuđice eksces, koristite srpske reči izgred ili ispad, prema tome kako se neka situacija dogodila. Takođe, zaboravili smo danas da česta ocena „Izgubio je elan”, prirodnije zvuči kada kažete „izgubio je polet” ili „nestalo mu je živosti”.

To su samo neki od predloga iz „Prečnika stranim rečima i izrazima”, knjige Milana Obradovića koja je na Sajmu knjiga predstavljena na štandu izdavača, novosadske kuće „Prometej”.

Dr Ružica Levuškina preporučila je na promociji ovu knjigu kao jedinstveno leksikografsko ostvarenje na srpskom jeziku – na koji su u ovom rečniku tuđice prevedene. Kako je navela i u uvodu, „ovaj (P)rečnik otkriva i prevodi 7.500 leksičkih jedinica”. Knjiga je napisana i kao razgovor između Ranka i Branka u kojima dva prijatelja komentarišu samo korišćenje tuđica, ali i srpske reči što ih zamenjuju, navodeći i primere iz raznih jezika čiji je autor, koji je i poliglota, poznavalac. U jednom delu, Branko kaže: „Da li da plačem ili da se pravim gluv? I to tako mladi govore. Ne znaju ni da prevedu ono što im se nameće na sponištu (internetu). Naime umesto ’sajnovao joj je komentar na mreži’, može da se kaže ’posmotrio joj je belešku’ i slično” i dalje još kaže: „Ako bismo stalno govorili akaunt, za nekoliko desetina godina ova reč bi postala deo srpskog govornog područja. Tako je za mog dedu koncept bila nova reč, a danas je gotovo svako koristi kao svoju. Ove delove Levuškina je nazvala pravom riznicom znanja.

– Listajući „Prečnik”, recimo, našla sam zamene za čuvenu današnju reč lajk. Predložene su zamene: dopad, dopadanje, prijat, rad (rad sam vašem pozivu), a meni je onda, po ugledu na rusku reč nravlik, koja se čuje u njihovim crtanim filmovima, palo na um sviđ ili sviđak. S druge strane, u Prečniku ima tuđica koje autor predlaže da ostanu jer se dugo koriste u našem jeziku, kao što su reči bit umesto sušto, zatim reči: datum, datirati, ćelija, tehnički, matematika, ratosiljati. Takođe, biblioteka i robot, ćelija, kao i škola, utopija, utopijski. Za neke koje treba da ostanu, ipak, autor predloži i drugu reč, čisto da se zna: za školu beleži da se kaže obrazište, za zebru pruška, zbog pruga koje ima. Smatram da će ova knjiga od 900 strana više nego dobro poslužiti očuvanju srpskog jezika i pisma u vremenu u kojem su preterano izloženi uticajima stranih jezika, od kojih je sve teže odbraniti se – kaže dr Levuškina.

Autor Milan Obradović naglasio je da je svrha „Prečnika” (kako je u predgovoru napisao za svoju knjigu) da nas vodi jednim smerom, u poznavanje svoga jezika i u veštinu borbe protiv napadnih nasrtaja tuđica usled našeg (ne)svesnog usvajanja, naročito engleskih reči u proteklih tridesetak godina.

– Upravo kao što je to bio slučaj sa nemačkim jezikom pre stotinak godina, kada su ga u svim slojevima društva koristili kao nešto uzvišeno ili kao što je to bio francuski u Rusiji u visokom društvu i knjigama, dok mu se Puškin nije suprotstavio pišući svoja dela na čistom ruskom jeziku – dodaje.

Tuđicama su zasuti svi jezici, a najčešća su opšta mesta „okej” ili „giv mi fajv” kojima se zaobilazi za neke danas preterana komunikacija, duhovito je komentarisao akademik Matija Bećković.

– Ali, nijedna reč nikada nije postojala bez razloga i uvek će se roditi neko kome će ona biti potrebna i uzidati je, recimo, u neku Pesmu nad pesmama. Potresno je to što su u našem vremenu naročito ugroženi svi takozvani mali narodi i njihovi jezici. Ali, ne postoje mali jezici, a ni mali narodi. Svaki narod je zbog nečega na svetu i sa te tačke koja mu je data treba da ispriča nešto što se ne vidi ni sa jedne druge na zemljinoj kugli. Ivo Andrić je napisao da ne postoji neko osećanje koje se ne može izraziti na srpskom – dodaje akademik.

On je podsetio da je autor knjige potomak čuvenog lingviste Mitra Pešikana, zbog čega je „posao leksikografa uradio izuzetno ozbiljno iako je po obrazovanju doktor fizike”.

Obradovićev junak Branko na kraju knjige kaže: „Prečnik nije završen. Njegov završetak i doterivanje zavise mnogo od svih nas i naših potomaka. Novi nasrtaji tek dolaze...”

Inspirisan  selom

Milan Obradović rođen je 1982. u Inđiji. Posle završenog Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu odlazi u Belgiju u Luven gde postaje doktor eksperimentalne fizike. Radio je kao istraživač u vodećim laboratorijama sveta, putovao i upoznavao razne jezike, kada se dublje i zainteresovao za srpski i upotrebu termina za pojmove koji se uglavnom opisuju na engleskom. Otkad se vratio u Srbiju, često je držao predavanja o beloj kugi i porodici, povratku na selo i pogubnom uticaju najnovijih tehnologija. Danas radi kao nastavnik fizike u Lajkovcu i provodi, kao otac osmoro dece, vreme s porodicom u miru prirode sela valjevskog kraja koji mu je inspiracija za nova istraživanja srpskog jezika. Svira nekoliko instrumenata, a na promociji je publici zasvirao frulu.