Trener od kojeg boli glava

Danas se navršava vek od rođenja Aleksandra Nikolića, utemeljivača jugoslovenske i srpske škole košarke, trenera koji je izvršio snažan uticaj na plejadu vrhunskih evropskih stručnjaka i igrača. Dvojica njegovih učenika, Željko Obradović i Božidar Maljković, ukupno su 13 puta osvajali Evroligu (9+4), a pre njih je uz njega stasavao Bogdan Tanjević, tvorac one čudesne Bosne koja je bez stranaca bila prvak Evrope 1979… I mnogi strani treneri ističu da su imali privilegiju da uče od profesora Nikolića, ili makar da dobiju neki savet koji im je otvorio oči…

– Kako je rekao profesor Aleksandar Nikolić, veliki ste trener ako imate izvanredne igrače. O tome možemo da pričamo satima, a trener Popović (Greg) rekao je da su mu veliki igrači, od Robinsona, Dankana do Đinobilija, dozvolili da ih trenira. To znači da su mu dozvolili da bude svoj – rekao je italijanski trener Etore Mesina (četiri puta osvajao Evroligu), poredeći pristup Aleksandra Nikolića i jednog od najuticajnijih trenera u istoriji SAD Grega Popovića.

Nikolić je, pored ostalog, ušao u istoriju kao neko ko je bio igrač i trener i Crvene zvezde i Partizana (to je kasnije uradio i Zoran Slavnić). Na Zvezdinu klupu seo je posle povratka iz Italije, 1973, i sa njom odmah osvojio Kup evropskih kupova (1974). Posle je vodio Fortitudo iz Bolonje (1974–76), iz kog se vratio u reprezentaciju Jugoslavije i s njom osvojio dve zlatne medalje, na evropskom (1977, Lijež) i svetskom šampionatu (1978, Manila). Bila je to jedna od najboljih generacija u istoriji evropske košarke (Slavnić, Kićanović, Delibašić, Dalipagić, Ćosić…).

Kao svetski šampion iz Manile mogao je da bira gde će da radi, ali je odbio mnoge evropske klubove i krenuo za Čačak. Tu je čuvenog strelca Radmila Mišovića, u poznim igračkim godinama, naučio da je „osnov svakog dela igre, pa i šuta, besomučno ponavljanje”. U to vreme (1978-80) u prvi tim Borca ušao je junior Željko Obradović kome će Nikolić biti mentor u Partizanu, kad je nezaboravna sezona (1991/92) krunisana trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjem sekundu finala Kupa šampiona s Huventudom u Istanbulu.

– Posle treninga i utakmice igrače treba da boli glava, a ne noge, govorio je profesor Nikolić, a to i ja često kažem svojim igračima – kaže Željko Obradović, koji je i danas na klupi crno-belih.

Nikolić se iz grada na Moravi vratio u Italiju, promenivši četiri kluba za četiri godine – Virtus iz Bolonje, Rejer iz Venecije, Viktoriju Libertas iz Pezara i APU iz Udina u kojem je završio karijeru (1985). Kad je to objavio, svi su hteli da im bude savetnik, a tu sreću su, pre svih, imali Božidar Maljković i Jugoplastika, koja je tri puta uzastopce bila evropski šampion (1989/91). Nikolić je tada ostavio dubok trag i u igri i u srcima igrača kakvi su bili Toni Kukoč i Dino Rađa koji danas, u svojim izjavama, čuvaju uspomenu na njega.

– Njegov autoritet se svodi na jedno, a to je da u prva tri treninga pokaže igraču da deset puta zna više košarku od njega. I tu je kraj priče. Nije potrebno ni da se dere, ni da galami, ni da skače, već je on Profesor i za sva vremena njihov profesor... Bio je zanimljiv čovek. Voleo je karte. Bio je hazarder. Ljudi koji ne poznaju Acu Nikolića kažu da je bio pesimista. On je zapravo bio jedan veliki realista i jedan optimista, čovek koji je na utakmicama voleo da pripremi iznenađenja, čija je košarka bila superofanzivna… – kaže Maljković, danas predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

Nikolić je primljen u obe kuće slavnih, Nejsmitovu u Springfildu (1998) i Fibinu u Ženevi (2007). Na svečanosti u Springfildu, u društvu Lerija Birda i Lenija Vilkinsa, zahvalio je svima koji su mu pomogli da postane to što je bio.

– Hvala svim drugovima s kojima sam zakoračio u svet košarke, hvala svim igračima, trenerima i funkcionerima s kojima sam sarađivao, ali iznad svega hvala mojoj supruzi Kseniji. Ostavila mi je pregršt vremena da se posvetim košarci, dok je ona brinula o kući. Bez nje ni ovo divno veče ne bi bilo moguće – kazao je tada Nikolić koji je preminuo dve godine kasnije, 12. marta 2000.

Novosel: Moj prvi učitelj

– Aca Nikolić je bio moj prvi učitelj, kao reprezentativac. Nikada neću da zaboravim prve pripreme u Slavonskom Brodu. Posle te tri nedelje bio sam duplo kvalitetniji, jer sam prvi put vidio neke treninge koje nikad pre toga nisam video – kazao je svojevremeno hrvatski trener Mirko Novosel (1938-2023) koji je sa reprezentacijom Jugoslavije bio dvostruki evropski prvak (1973, 1975).