U Kanadi raste netrpeljivost prema Jevrejima

Specijalno za „Politiku”
Toronto – Jedno nedavno istraživanje koje je sprovedeno za Asocijaciju za kanadske studije pokazalo je da 23 odsto Kanađana veruje da su Jevreji najveće žrtve mržnje. Zanimljivo je, međutim, da najveći broj studenata ne deli to mišljenje. Među studentskom populacijom samo njih 4,9 procenata misli da su Jevreji ugroženi, a većina, 70 odsto ispitanih, nije sigurna.

Statistički zavod Kanade beleži zabrinjavajući trend: zločini iz mržnje protiv Jevreja su se udvostručili u odnosu na 2019. godinu, dostigavši 900 incidenata u 2023, što predstavlja porast od čak 71 odsto. U Torontu je broj zločina protiv Jevreja ove godine veći za 69 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ovi podaci dolaze u trenutku kada širom zemlje traju propalestinski protesti studenata, koji se protive izraelskim akcijama u Gazi. Jevrejske organizacije upozoravaju da narativi koji legitimizuju antisemitizam ignorišu opasnost sa kojom se jevrejska zajednica suočava. Pitanje zločina iz mržnje postaje sve složenije, dok Kanada pokušava da održi balans između podrške ljudskim pravima i suočavanja sa rastućim antisemitizmom.

Politička sklonost i pripadnost ispitanika značajno utiču na stav prema položaju marginalizovanih grupa i zločinima iz mržnje u protekloj godini. Kanađani i levičarskih i desničarskih opredeljenja smatraju da su pripadnici jevrejske zajednice ugroženi kada je reč o zločinima iz mržnje. Među onima koji su se izjasnili kao levičari tu konstataciju je podržalo oko 13 odsto ispitanih. Oni su bili jedina grupa u uzorku koja je rekla da su muslimani najugroženiji u zemlji.

Anketa je takođe pokazala da ispitanici koji veruju da su upoznati sa sukobom Izraela i Hamasa češće vide jevrejsku zajednicu kao ugroženiju od ostalih manjina. Oni koji sami sebe opisuju kao one koji „veoma dobro razumeju rat” vide Jevreje kao vodeće žrtve zločina iz mržnje (39,6 odsto) u poređenju sa muslimanima (9,7 odsto). A oni koji su se izjasnili da „ne razumeju rat” vide obrnuto ‒ da su muslimani najugroženija grupa, a onda slede Jevreji.

Iako je posle napada Hamasa 7. oktobra prošle godine došlo do bujice netolerantne retorike na društvenim mrežama, izveštaj je otkrio da su Kanađani sve manje zabrinuti zbog takvih osećanja sunarodnika.

„Za mnoge Kanađane, stepen izražavanja mržnje na mreži je toliko uobičajen da postaje pomalo banalan. Otuda oko 60 odsto Kanađana ignoriše izražavanje mržnje kada ga vide na internetu”, navodi se u izveštaju.

Ovo je razlog za sve veću zabrinutost, ističu istraživači. „Rezultat toga je povećanje tolerancije na mržnju na društvenim mrežama, što nosi rizik od prihvatanja izražavanja te mržnje. To je ozbiljno pitanje kome moraju veću pažnju da posvete kreatori politike i pripadnici civilnog društva”, upozoravaju istraživači.