Balkanizacija Evrope

Evropska integracija u sve širu i veću Uniju, u budućnosti učvršćenu i zajedničkim ustavom u liku ugovora, podstiče novi, neočekivan proces širom starog kontinenta. Tako je u Evropi ponovo na pomolu bauk, ali ovog puta to nije bauk komunizma nego strah od separatizma. Belgija, zemlja koju su velike evropske sile stvorile 1831, suočava se već četiri meseca s dubokom krizom jer nikako ne uspeva da sastavi vladu. Građani su na kućama u nekim belgijskim gradovima, kao apel političarima da očuvaju državu – obesili belgijske zastave. Patriotski čin nije imao naročit efekat, a budućnost je sve neizvesnija. U jezgru Evropske unije sve su glasniji pozivi za podelu države na severni, flamanski, deo gde stanovništvo govori holandski, i na južni, valonski deo, gde preovladava francuski jezik. Belgijska varijanta "Top liste nadrealista" koja je u gledanom TV terminu lane najavila, kako se potom ispostavilo, lažni raspad države, ubedila je većinu građana da je deoba uistinu počela, jer već dugo strepe da će čuti sličnu, ali autentičnu vest.

Belgijska klackalica je proces na koji u "Herald tribjunu" upozorava i Struan Stivenson, konzervativni britanski poslanik iz Škotske. Za njega je Belgija "mala pospana bara evropske birokratije", tek jedna od država koja pati od "krize identiteta".

"Evropska integracija krči temelj za evropsku dezintegraciju. Tu je dokaz – ako se raspadne Belgija, onda će to slaviti mnoge nacionalističke grupe s kraja na kraj Evrope. A ako taj bastion evropske integracije može da promoviše podelu i nezavisnost, zašto isto ne bi smela i Škotska. Mi, koji cenimo uniju između Škotske i naših komšija iz Udruženog kraljevstva i verujemo da je 300 godina partnerstva nešto što vredi očuvati, moramo da molimo da se Belgijanci urazume i zaustave pre nego što počine nacionalno samoubistvo. Problem je, međutim, što koliko se više evroelita centralizuje i integriše, toliko više podstiče nacionalizam. Istom brzinom kojom padaju stare granice – rađaju se nove. Škotska nacionalna partija nas stalno podseća da Finsku, koja je otprilike toliko velika kao Škotska i takođe ima oko pet miliona stanovnika – u evroinstitucijama predstavlja dva puta više parlamentaraca nego Škotsku (Finska ima četrnaest, a Škotska sedam); Finska osim toga ima svog komesara i stolicu u Savetu ministara. Kad bi Škotska bila nezavisna, uživala bi iste privilegije poput jedne Finske, tako tvrde nacionalisti."

Na sajtu Škotske nacionalne partije (SNP) član rukovodstva Grant Tomson kaže da je "važno osloboditi se lanaca vladavine Londona", a među "pozitivne primere" osamostaljenja ubrojan je i primer Crne Gore. "Crna Gora dokazuje kako se lako postaje nezavisna država; da Crna Gora postane nezavisna trebalo je samo 40 dana. Škotska bi mogla biti sledeća", propagiraju nezavisnost lideri SNP-a na svom sajtu (www.snp.org).

Rečju, vođe naroda koji nemaju svoju državu unutar Evropske unije zavide Malti, Kipru, Luksemburgu i drugim manjim EU zemljama. Ne zaustavljaju se, međutim, na zavisti, već za svoj narod traže jednako veliki uticaj u evropskim poslovima. "Balkanizacija Evrope nam se događa pred nosom, a njen uzrok je evropska integracija. Evropska elita koja je dugo sanjala da vlada regionalizovanom Evropom, trlja ruke od veselja dok se destruktivni procesi integracije šire kontinentom", tvrdi Stivenson, za koga usvajanje evroustava u preobučenoj formi novog ugovora "udruženih država Evrope" samo produbljuje raskrajanje, jer kako inače krstiti "entitet od 500 miliona ljudi s jedinstvenom valutom, centralnom bankom, zastavom, parlamentom, predsednikom, ministrom spoljnih poslova, ambasadama i ustavom".