Senka geopolitike nad izborima u Moldaviji

Žitelji Moldavije izaći će u nedelju trećeg novembra ponovo na birališta. Ovaj put odlučivaće ko će ih kao šef države predstavljati pred svetom u narednom mandatu. Kao kandidati ponuđeni su im: aktuelna predsednica Maja Sandu, školovana, između ostalog, u SAD, gde je radila kao savetnica Svetske banke u Vašingtonu, i iza koje stoji Partija akcije i solidarnosti (PAS) desnog centra, što joj je u prvom krugu obezbedilo naklonost 42 odsto birača, i bivši glavni tužilac Aleksandar Stojanoglo, predvodnik proruske Partije socijalista, kojem je poverenje iskazalo 26 odsto zemljaka.

Dok je prvi krug glasanja, održan 20. oktobra, bio pod senkom istovremenog referendumskog izjašnjavanja o proevropskoj budućnosti zemlje, ovaj put direktno se sučeljavaju kandidati koji se o mnogo čemu drugačije izjašnjavaju. Mnogi stoga predstojeće glasanje više vide kao stavljanje neke vrste tačke na budućnost zemlje. Prozapadne ili proistočne, kako bude. Reklo bi se, čak i više nego što je to pokazao minuli referendum o približavanju EU koji, imajući u vidu malu izlaznost i zanemarljivu pobedničku marginu nije, faktički, ništa rešio.

Moldavija sa oko 2,6 miliona stanovnika spada u najsiromašnije zemlje na Starom kontinentu, sa BDP-om od jedva 15 milijardi dolara i prosečnom mesečnom platom između 500 i 600 evra. Ovo je i glavni razlog koji žitelje bivše socijalističke zemlje tera u pečalbu u inostranstvo, prevashodno u Rumuniju i dalje.

Ipak, glavna dilema predstojećih izbora biće sam opstanak zemlje. Naime, ne treba ni sumnjati da bi se, ukoliko pobede Maja Sandu i njena politika, Moldavija približila na sam korak od raspada. Severoistočna pokrajina Pridnjestrovlje, koja je već proglasila neku vrstu nezavisnosti i u kojoj Rusija i danas drži značajan kontingent svojih vojnika, i Gaugazija na jugu, sa utvrđenim ustavnim pravom na otcepljenje, sigurno neće pristati da im komanduje prozapadno orijentisana predsednica. U takvoj situaciji biće dovoljna i najmanja iskra da rasplamsa sukob širih razmera.

Obraćajući se biračima, Sandu je poručila: „Znam da ste nezadovoljni aktuelnom vlašću, činjenicom da nismo uspeli da očistimo i ojačamo sudski sistem. Razumem vaše razočarenje. Ali hajde da se ujedinimo i ne dozvolimo povratak režima koji se služi prljavim metodama.”

S druge strane, Aleksandar Stojanoglo odbacuje veze sa Rusijom i, takođe, poziva na evropske integracije i prekid podela koje je, po njegovom mišljenju, uzrokovala upravo predsednica Sandu. On je ubeđen da bi njegov izbor za novog šefa države omogućio rešavanje problema Pridnjestrovlja i stvaranje uslova za ponovno objedinjavanje zemlje. Ostali učesnici iz prvog kruga izbora, za sada, ne pružaju otvorenu podršku nijednom od predsedničkih pretendenata.

Sociolog Vitalij Sprinčanu smatra da je stvorena situacija koja se pokazala istovremeno komičnom i tragičnom: „Cela zemlja prošla je protekle nedelje kroz kolektivnu terapiju kako bi oni koji podržavaju PAS shvatili da realnost nije takva kakvom je oni sebi predstavljaju. ’Moralna revolucija’ koju je PAS najavio kada je došao na vlast i obećao drugačiji sistem upravljanja, nije sprovedena. U zemlji vlada nasilje, a borba protiv korupcije pretvorila se u farsu. U tom smislu ni nedavni referendum nije faktički bio izjašnjavanje o EU, pošto nikakva nova ratifikacija u tom pogledu nije potrebna. Evrointegracije su odavno zacrtane u pravnim normama i omogućene izrazito većinskom odlukom Parlamenta iz 2005, kao i drugim kasnijim odlukama.”

Ono oko čega se slaže većina posmatrača jeste da je referendum o približavanju Evropi imao za prevashodni cilj mobilisanje što većeg broja ljudi da se pojave na biralištima. Interesantno je, međutim, da lokalni mediji, jednako kao i oni svetski, uglavnom ne iznose podatke koliko je građana bilo voljno da svoj listić ubaci u referendumske kutije. Navodi se tek krajnji rezultat koji je toliko tesan da, objektivno, ništa konkretno ne kazuje.

Moldavija je mala zemlja i smeštena na previše osetljivom mestu da bi mogla da se odupre uticajima i sa Istoka i sa Zapada. Toga su svesni i ovdašnji građani i stoga pokušavaju da izmere koja opcija je po njih povoljnija. Ovde je malo ideoloških razlika iz prostog razloga što istih više nema ni na relaciji EU i Rusija. Jednostavno, reč je o pokušaju dve velike strane da pod svoj uticaj stave jedan mali deo Evrope.

Rat u susednoj Ukrajini te pokušaje doveo je do tačke otvorenog sukoba, što bi u republici sa nacionalnom strukturom u kojoj su Moldavci, Rusi i Rumuni brojčano praktično izjednačeni, moglo da izazove poguban razvoj događaja. Predstojeći predsednički izbori u tom smislu neće doneti mnogo novoga. Žitelji najsiromašnije zemlje na kontinentu i dalje će sreću pokušavati da nađu negde van granica domovine.