„Sablja” ne može da se gleda u dijaspori

Ja sam jedan od stotina hiljada Srba u rasejanju. Kontakt s otadžbinom mnogo znači i meni, kao i svima drugima. Ogromnu, nezamenljivu ulogu u ovome igraju mediji.

Pretplatnik sam „Politike”, kojom počinjem svoj dan. Mnogo decenija s „Politikom”.

Postao sam pretplatnik RTS planete čim se pojavila u sajber-prostoru. Od prvog dana susreo sam se s dosta tehničkih problema zbog nesavršenosti sajta, ali najviše mi je zasmetala nemogućnost da bez problema pratim programe koje korisnici RTS planeta u Srbiji prate. Malo, malo i program se blokira, a ekran postane crven s informacijom da „zbog zaštite autorskih prava ovaj sadržaj ne može da se emituje na RTS planeti”.

Pa mi, Srbi iz rasejanja, od Aljaske do Novog Zelanda, platili smo neke pare za taj RTS. Moram da priznam, novac nije veliki, ali kad se pomnoži s nekoliko desetina ili stotina hiljada pretplatnika, ima mnogo para.

Na praznik Svete Petke uskraćen nam je film o Svetoj Petki, sad nam je uskraćena serija o Zoranu Đinđiću. Koliko para treba da bismo i mi mogli da gledamo program kao i kao gledaoci u Srbiji?

U Švedskoj mogu da gledam bilo koji program ili film u produkciji švedske televizije. Plaćam pet evra da ga pogledam ili oko osam evra da ga kupim. Nije moguće legalno kupiti ili pogledati nijedan film srpske produkcije. Ni na srpskom, a kamoli titlovan na engleski. Hteo sam da svojim švedskim prijateljima pokažem „Tomu”, „Daru iz Jasenovca”, „Heroje Halijarda”, ali ti filmovi ne postoje na internetu, niti mogu da se vide, niti mogu da se kupe... Veoma, veoma tužno.

I na kraju, samo da podsetim. Najveći izvor deviznih prihoda Srbije nisu ni IT, ni maline, ni zlato, ni bakar iz Bora. Najveći izvor prihoda smo mi Srbi iz dijaspore, koji šaljemo Srbiji (po podatku iz „Politike” od 28. januara 2023) 4.622 milijarde evra godišnje. Imajte malo poštovanja za nas.

Ljubiša Borota,
lekar, Upsala, Švedska