Kome da se obrate prekobrojni radnici

Različiti izvori navode različite cifre kada je reč o broju radnika koji su u poslednje vreme dobili otkaz. Prema rečima Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra za rad i socijalnu politiku, inspekcija Ministarstva uveliko obilazi preduzeća u kojima je došlo do otpuštanja, kako bi se stekao uvid u brojno stanje viška zaposlenih.

– Da se ne bi više licitiralo, odlučili smo da obiđemo sva preduzeća i uverimo se u stvarno stanje stvari – ističe naša sagovornica, dodajući da prvi izveštaji govore o postojanju nekoliko vrsta otpuštanja.

– Najpre, tu su radnici u preduzećima čija je privatizacija u toku. U ovom slučaju, država se postarala da jedan broj njih, koji je proglašen za višak, dobije otpremnine. Takođe, u pojedinim firmama koje su već privatizovane, istekao je zakonski rok u okviru koga novi poslodavci ne mogu da otpuštaju zaposlene. Pri tom, privatni poslodavci često idu „prečicom”, tako što radnike koje okarakterišu kao višak šalju na prinudni odmor i uplaćuju im zakonskih 60 odsto od zarade, dok se ne pronađe rešenje za njih. Otpremnine su isplaćene i onima koji su radili u preduzećima koja su poslovala u okviru vojne ili namenske industrije, a koje je vojska, u sklopu reforme „poslala” na tržište – kaže Katićeva, uz objašnjenje da otpušteni radnici spadaju u nadležnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema njenim rečima, kada neki radnik ostane bez posla, on ostvaruje pravo na naknadu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pri čemu visina isplate zavisi od različitih činilaca.

– U zavisnosti od godina radnog staža i visine prethodno ostvarene zarade, naknada može da traje od tri meseca do dve godine, a visina davanja kreće se između minimalne zarade u Srbiji, koja iznosi nešto više od 13.000 dinara, do prosečne neto plate koja je blizu 33.000 dinara. Dok nezaposleni prima naknadu, obaveza Službe je da mu, ukoliko je to moguće, ponudi zaposlenje ili prekvalifikaciju za drugi posao – kaže Katićeva, dodajući da je samo davanje iznosa na ime socijalne pomoći pasivna mera, koja se primenjuje zato što brojni poslodavci nemaju novca da isplate otpremnine. Ipak, prema njenim rečima, država radi i na aktivnom pomaganju nezaposlenima, a jedna od mera za ostvarenje ovakvog pristupa je uključivanje viška radne snage u javne radove, kao i obučavanje „prekobrojnih” za nove veštine uz čije savlađivanje mogu da prokrče put do novog posla.

Ukoliko nemaju zakonskih osnova za naknadu, nezaposleni mogu posredstvom socijalne zaštite da dobiju određenu minimalnu sumu, sve dok ne nađu zaposlenje ili, u pojedinim slučajevima, ne ostvare uslov za penziju. Takođe, pomoć se može naplatiti i jednokratno, što često koriste radnici koji su ostali bez posla, ali imaju ambicija da sami pokrenu neki biznis.

Prema rečima naše sagovornice, ove mere predstavljaju doprinos koji država daje da bi proces tranzicije protekao sa što je moguće manje potresa. Katićeva smatra da u tranzicionom procesu najveću cenu plaćaju žene i stariji radnici što, po njenom mišljenju, delimično ide i na dušu poslodavaca.