Коме да се обрате прекобројни радници

Различити извори наводе различите цифре када је реч о броју радника који су у последње време добили отказ. Према речима Радмиле Букумирић-Катић, помоћника министра за рад и социјалну политику, инспекција Министарства увелико обилази предузећа у којима је дошло до отпуштања, како би се стекао увид у бројно стање вишка запослених.

– Да се не би више лицитирало, одлучили смо да обиђемо сва предузећа и уверимо се у стварно стање ствари – истиче наша саговорница, додајући да први извештаји говоре о постојању неколико врста отпуштања.

– Најпре, ту су радници у предузећима чија је приватизација у току. У овом случају, држава се постарала да један број њих, који је проглашен за вишак, добије отпремнине. Такође, у појединим фирмама које су већ приватизоване, истекао је законски рок у оквиру кога нови послодавци не могу да отпуштају запослене. При том, приватни послодавци често иду „пречицом”, тако што раднике које окарактеришу као вишак шаљу на принудни одмор и уплаћују им законских 60 одсто од зараде, док се не пронађе решење за њих. Отпремнине су исплаћене и онима који су радили у предузећима која су пословала у оквиру војне или наменске индустрије, а које је војска, у склопу реформе „послала” на тржиште – каже Катићева, уз објашњење да отпуштени радници спадају у надлежност Министарства економије и регионалног развоја и Националне службе за запошљавање. Према њеним речима, када неки радник остане без посла, он остварује право на накнаду у Националној служби за запошљавање, при чему висина исплате зависи од различитих чинилаца.

– У зависности од година радног стажа и висине претходно остварене зараде, накнада може да траје од три месеца до две године, а висина давања креће се између минималне зараде у Србији, која износи нешто више од 13.000 динара, до просечне нето плате која је близу 33.000 динара. Док незапослени прима накнаду, обавеза Службе је да му, уколико је то могуће, понуди запослење или преквалификацију за други посао – каже Катићева, додајући да је само давање износа на име социјалне помоћи пасивна мера, која се примењује зато што бројни послодавци немају новца да исплате отпремнине. Ипак, према њеним речима, држава ради и на активном помагању незапосленима, а једна од мера за остварење оваквог приступа је укључивање вишка радне снаге у јавне радове, као и обучавање „прекобројних” за нове вештине уз чије савлађивање могу да прокрче пут до новог посла.

Уколико немају законских основа за накнаду, незапослени могу посредством социјалне заштите да добију одређену минималну суму, све док не нађу запослење или, у појединим случајевима, не остваре услов за пензију. Такође, помоћ се може наплатити и једнократно, што често користе радници који су остали без посла, али имају амбиција да сами покрену неки бизнис.

Према речима наше саговорнице, ове мере представљају допринос који држава даје да би процес транзиције протекао са што је могуће мање потреса. Катићева сматра да у транзиционом процесу највећу цену плаћају жене и старији радници што, по њеном мишљењу, делимично иде и на душу послодаваца.