Obeleženo sto godina od rođenja Nandora Glida

Subotica – Vajar Nandor Glid rođen je pre sto godina u Subotici, u jevrejskoj zanatlijskoj porodici. Gimnaziju je napustio u trećem razredu jer se nastava odvijala delom i na nemačkom jeziku, koji nije znao. Otac ga upućuje na kamenorezački zanat i ova odluka biće jedna od onih koje će bitno uticati na njegov životni put, pošto se već tada pri izradi spomenika otkriva Glidov talenat u oblikovanju portreta.

Međutim, pre nego što će stići do umetničke škole, Nandor Glid je sa celom svojom porodicom prošao pakao Holokausta.

U logoru u Aušvicu stradala je čitava njegova porodica, iz njega se vratila samo sestra Margita. Glid je uspeo da pobegne sa prinudnog rada u Segedinu, gde je odveden, i da se priključi partizanima. U borbama je teško ranjen. Posle rata upisuje Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu i diplomira 1951. godine u klasi profesora Radeta Stankovića. Deceniju kasnije postaje profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna, a od 1985. do 1989. godine rektor je Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Povodom stogodišnjice rođenja velikog vajara i umetnika u Jevrejskoj verskoj opštini u Subotici dr Olga Kovačev Ninkov, istoričarka umetnosti, održala je predavanje koje je naslovila „Feniks”, upravo kao što su nazvani i neki kasniji radovi Nandora Glida.

Poratni period i prve radove obeležila je epoha soci-realizma. Snažno izvajane figure nosača džakova, radnika u pokretu, ili monumentalni spomenici poput poginulim rudarima u Jarandolu podignutog 1951. godine, ili spomenici u Trebinju i Zavali, obeležavaju to vreme. Dolazak vajara Henrija Mura u Srbiju 1955. godine predstavljao je veliku prekretnicu u duhu savremenog stvaralaštva u Jugoslaviji. Bila je to kao neka vrsta dozvole za apstrakciju, kaže dr Olga Kovačev Ninkov. To je period kada nastaje prepoznatljiv umetnički rukopis Nandora Glida, sa izlomljenim figurama ljudi svedenih na deformisane oblike i ulogom praznine, one fizičke, ali i duhovne izazvane nestankom ljudi oko tebe. Na anonimnom konkursu za srpski paviljon u logoru Mathauzen pobeđuje rad „Arabeska” Nandora Glida, 1958. godine. Njegovo delo obeležiće još jedno mesto stradanja, logor Dahau. „Njegovi radovi predstavljaju crtež u prostoru. On je umetnik koji je od bola stvorio estetsku vrednost”, rekla je dr Kovačev Ninkov. Ovde treba dodati da se na spomeniku u Dahau nalazi rad još jedne umetnice iz Subotice, vajarke Ane Bešlić.

U vreme postavljanja ovog spomenika, 1968. godine, u rodnoj Subotici radi „Baladu vešanih”, za koju ga vezuju i lična sećanja jer je posmatrao kako 1941. godine odvode na vešanje 15 mladih rodoljuba i komunista, među kojima su bili i njegovi prijatelji. Dr Olga Kovačev Ninkov ističe da Subotica ima još jedan Glidov spomenik u javnom prostoru, to je „Feniks” ili „Žar-ptica” postavljen ispred Osnovne škole „Majšanski put”. Škola je nekada nosila naziv „Osma vojvođanska udarna brigada”, čiji borac je bio i sam Glid, i ovde je postavljen njegov rad koji označava i novu fazu u njegovom stvaralaštvu, u kojem dominira ideja vatre i plamena. Kako je ispričala dr Kovačev Ninkov, kada je pre nekoliko godina poželela da pogleda taj spomenik, to nije bilo moguće jer je bio sklonjen na tavan pošto su nepoznati počinioci pokušali njegovu krađu i pritom ga oštetili. „Nismo sa tim izlazili u javnost, ali sam prenela mojim kolegama u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture i zahvaljujući istrajnosti vajarke Maje Rakočević Cvijanov 2020. godine spomenik je obnovljen i vraćen”, ispričala je dr Olga Kovačev Ninkov.

Jedina velika retrospektivna izložba dela Nandora Glida priređena je u Gradskom muzeju u Subotici 1990. godine.