Evropa mora da shvati da se svet promenio

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je juče na Samitu evropske političke zajednice u Budimpešti i sastao se s više svetskih zvaničnika, s kojima je razgovarao o mestu i ulozi zemalja zapadnog Balkana u globalnoj političkoj realnosti i aktuelnim pitanjima. U svom obraćanju pred 46 lidera poručio je da EU treba da promeni svoju strategiju prema celom zapadnom Balkanu, kao i Srbiji, i da donese strateške odluke u vezi s pitanjima proširenja. Vučić je zahvalio mađarskom premijeru Viktoru Orbanu što je dobio šansu da govori jedini sa zapadnog Balkana, što na prošlom samitu nije bio slučaj, jer niko iz ovog područja nije imao priliku da govori. „Nije mi lako da iznosim drugačije mišljenje o svim pitanjima, ali daću sve od sebe da budem što iskreniji u ovim okolnostima. Verujem da nam je, umesto ponavljanja istih poruka, potreban pravi strateški razgovor između svih nas koji ovde sedimo i nekih drugih zemalja”, poručio je predsednik Srbije.

Dodao je da se svet promenio i da će nastaviti da se menja, ali da mi u Evropi i dalje živimo prošlosti, ne prihvatajući je i ponavljajući iste floskule kao što smo nekad radili. Rekao je da veruje da, „nakon što smo Donalda Trampa prikazali kao đavola, sada ćemo izgleda da promenimo priču i napravićemo mu krila anđela”. „Kako bi ta priča o njemu mogla da se promeni ili da bi njegova agenda mogla da se promeni. Postoji još nešto što moramo da razumemo, više od onoga što će Ursula, Šarl i drugi razgovarati s Trampom. On će naći način da se bavi važnim pitanjima”, istakao je Vučić.

Istakao je da je Evropa najlepše mesto na svetu do sada i upitao da li će tako biti za 10 ili 20 godina. „Kad sam razgovarao sa svojim dobrim arapskim prijateljem, predsednikom jedne vrlo cenjene zemlje, pitao me je koliko godina ima moj najmlađi sin, to je bilo prošle godine. Rekao sam – šest godina. On mi je rekao: ’Možeš li da zamisliš njegov život za 20 godina? Gde bi želeo da tvoj sin živi, u bogatijem delu sveta ili siromašnijem?’ Odgovorio sam mu: ’Mi smo lojalni ljudi, tako možda nekima ne delujemo, ali smo mi jako lojalni. Obećao sam svom narodu da ćemo ostati na evropskom putu i tako će i biti.’ Rekao mi je: ’Samo razmisli o tome.’ To govorim zato što sada mislim da bi trebalo da pričamo o strateškim pitanjima”, naglasio je predsednik Srbije.

Rekao je da ćemo imati „izbore u Nemačkoj, što znači da na šest meseci možemo da zaboravimo bitnije nemačko učešće u svim našim pitanjima, a kad je tako, nisam siguran da je to u najboljem interesu Evrope i svih nas”. „Mi smo kao zemlja skoro potpuno zavisni od nemačke ekonomije i možete da pretpostavite koliko nam je bitno sve što se u Nemačkoj dešava”, kazao je predsednik i dodao da je zahvalan predsedniku Francuske na nekim stavovima koje je juče izneo. „Ali moram da kažem jednu stvar – kao zemlja, mi smo uvek bili optuživani, najlakša smo meta bili jer nismo Rusiji uveli sankcije. Kao što vidite, ja to nisam krio. Ako analizirate našu podršku Ukrajini – kad pričamo o finansijskoj pomoći, humanitarnoj pomoći, koja je mala u poređenju s Nemačkom, SAD i drugim velikim zemljama, ali, ako poredite malu Srbiju s čak i nekim većim zemljama od nas koje su u EU i svim zemljama zapadnog Balkana – naša podrška je bila mnogo veća”, naveo je Vučić.

Upitao je evropske lidere da li je važnija forma ili suština. „Ako zaista verujete da svako od nas zna šta piše u 19. ili 25. poglavlju – nemam pojma. I niko od vas ne zna ništa o tome”, rekao je predsednik. Napomenuo je da je ulazak Rumunije, Bugarske i još nekih zemalja u EU bio politička odluka, „koju je donela EU u vreme kad je bilo strateških odluka i ljudi koji su razmišljali strateški”. „Mi to tako vidimo. Kažite – u redu, nekoj zemlji ide sve bolje. A privreda Srbije je najjača ekonomija po svim kriterijumima na zapadnom Balkanu. Da, ali Srbija nam ne treba. Zato što nisu uveli sankcije Rusiji ili iz bilo kojeg drugog razloga, nisu rešili neke svoje probleme”, rekao je Vučić i dodao da naša zemlja nije jedina koja ima probleme i da nije sama stvorila sve svoje probleme.

„Sledeće pitanje je: Tramp je upravo pobedio, šta ćete uraditi? Ukoliko verujete da će smanjiti svoju finansijsku pomoć Ukrajini, neće. Mi možemo svi da povećamo našu podršku, možda je naša finansijska podrška mala, 52 miliona, ali ukoliko svi drugi daju dosta, bilo bi mnogo više. Da budemo iskreni, treba da vidimo koje je rešenje. Pravi problem je – zaista ne znam šta znači da neko mora da pobedi, da moramo da imamo pobednika. Kada, kako? Kako će Putin da pobedi, kako ćemo mi da pobedimo? Da li ste spremni da žrtvujete 10 miliona ljudi, bilo ko?”, rekao je predsednik i istakao da su primirje i prekid vatre najbitniji za sve.

„Verujem da ćemo se suočiti s velikim energetskim i ekonomskim problemima. Hvala što ste došli u naš region i što ste razgovarali s nama u vezi s ovim problemima. Doći će do nedostatka struje, gasa i drugih energenata, nećemo moći to da rešimo. Moramo da nađemo partnere koji će nam pomoći da izgradimo nuklearne reaktore, što je moguće brže. Ukoliko ne uspemo to da uradimo, doći će do prave katastrofe. Moramo da uradimo nešto pre ove zime, kad govorimo o svim ovim problemima, i na Bliskom istoku takođe”, kazao je Vučić i dodao da su to problemi o kojima treba da prodiskutujemo s našim ukrajinskim prijateljima. „Oni su ljudi koji plaćaju najvišu cenu”, rekao je predsednik.

„Nisam se sastao s Putinom dve i po godine, iako sam se pre toga susreo s njim 21 put. Nisam siguran da će Putin biti spreman da prihvati bilo kakav prekid vatre ili bilo kakvo primirje. Ne znam. Ukoliko neko to pokuša, ti ljudi ne treba da budu stigmatizovani. Svako će videti ko želi primirje, a ko ne želi. Žao mi je što sam rekao nešto što mnogi od vas misle, ali niko ne želi da kaže javno. Ja sam politički veteran, mandat završavam za dve godine. To je bila moja dužnost. Preklinjem vas, sve evropske lidere, da razmislite o strateškim odlukama, to je ono što nam je potrebno za budućnost, ne samo taktičke odluke. Verujem da u tom slučaju Evropa može da ostane najbolje mesto za život na celom svetu”, zaključio je Vučić i poručio da Srbija ostaje na evropskom putu i lojalan je partner EU.

Evropa mora da se ponaša strateški odgovorno

Pre početka Samita evropske političke zajednice Vučić je novinarima rekao da Evropa mora da se ponaša strateški odgovorno, da donosi strateške odluke, a ne da se bavi tricama i kučinama i birokratskim procedurama oko bilo čega. Kazao je da je potrebno govoriti o interesima Srbije, ali i poziciji Evrope u budućem svetu, „jer se mnogo toga menja”, kao i da nije lako doneti zaključke u jednom danu ili nekoliko sati. „Nažalost, sada imamo i tu situaciju da u Nemačkoj pada vlada i veoma brzo ćemo imati izbore, što će dodatno ekonomski otežati poziciju svih u Evropi. Dakle, čak i one prognoze o ekonomskom rastu za sledeću godinu od 0,5 do jedan odsto, pitanje je da li će biti ostvarene. U svakom slučaju, moramo da vidimo kakva su to rešenja za budućnost i kako i na koji način u svetlu pobede Donalda Trampa, ali i onoga što se zbiva na ukrajinskom frontu, dakle, gde nije nimalo jednostavna situacija za sve one koji podržavaju ukrajinske napore, a naravno i u svetlu onoga što se zbiva na Bliskom istoku”, rekao je Vučić novinarima i dodao da postoje i drugi problemi u svetu o kojima danas mora da se govori, kao što je energetska situacija.

Zahvalnost francuskom predsedniku na ličnom angažovanju

Na marginama Samita evropske političke zajednice predsednik Vučić imao je priliku da razgovara s brojnim evropskim državnicima i zvaničnicima o jačanju bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u Evropi. „Iskoristio sam početak Samita evropske političke zajednice da s predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, predsednikom Republike Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerom Češke Republike Petrom Fijalom razmenim mišljenja o jačanju bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta evropskog kontinenta”, napisao je predsednik na svom instagram nalogu.

Istakao je da je Srbija ozbiljan i konstruktivan partner u rešavanju zajedničkih evropskih izazova i uspostavljanju mira, u cilju stvaranja bolje budućnosti za sve naše građane. Vučić je razgovarao s predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom i predsednicima vlada Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim, Albanije Edijem Ramom, Gruzije Iraklijem Kobahidzeom i Švedske Ulfom Kristersonom. „Uvek prijateljski susreti s kolegama iz EU i našeg regiona. Razgovarali smo o mestu i ulozi zemalja zapadnog Balkana u novoj globalnoj političkoj realnosti, aktuelnim pitanjima koja imaju direktan uticaj na budućnost svih nas, kao i o intenziviranju saradnje i udruživanju snaga u naporima da se postigne mir, kao osnovni preduslov za napredak Evrope”, napisao je Vučić na svom instagram nalogu.

S Makronom, Vučić je razgovarao o zajedničkim evropskim izazovima i daljem jačanju bilateralnih odnosa Srbije i Francuske. „Evropi su potrebni mir i hrabre strateške odluke kako bi krenula putem ubrzanog rasta i trajnog prosperiteta, a samo radeći zajedno, ozbiljno i konstruktivno možemo doći do tog cilja”, naveo je i zahvalio Makronu i na ličnom angažmanu kad je u pitanju podrška evropskom putu Srbije. S Kobahidzeom je pričao o izazovima u oblasti ekonomije, bezbednosti i energetike, a saglasili su se da je posvećenost miru i stabilnosti u regionu od ključnog značaja za evropski kontinent. „Istakli smo spremnost za dalje jačanje veza između Srbije i Gruzije i naglasili važnost unapređenja bilateralnih odnosa i saradnje na evropskom putu”, naveo je Vučić. O globalnoj političkoj sceni, bezbednosti i strateškim odlukama koje stoje pred Evropom i regionom, kako je objavio na „Instragramu”, razgovarao je s kancelarom Austrije Karlom Nehamerom.

Makron: Ne smemo da prepustimo našu bezbednost SAD, ni da dozvolimo pobedu Rusije

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je na samitu da Evropa mora da zaštiti svoj suverenitet, stratešku autonomiju i tržište, umesto da zavisi od drugih sila. „Ovo je odlučujući trenutak u istoriji za nas, Evropljane. Suštinsko pitanje koje nam se postavlja jeste da li želimo da čitamo istoriju koju pišu drugi, ratove koje pokreće Vladimir Putin, američke izbore, odluke koje Kinezi donose u pogledu tehnologije ili trgovine? Ili želimo da sami pišemo istoriju? Ja verujem da imamo snagu da je pišemo”, rekao je Makron. Kako je napomenuo, Evropa ne sme da bude „pasivna” kad su u pitanju svetska dešavanja, između SAD s jedne strane i Kine s druge. „Ne možemo da prepustimo svoju bezbednost Amerikancima”, rekao je Makron. Upozorio je da Evropa ne sme da dozvoli da Rusija pobedi u ratu u Ukrajini jer će u tom slučaju, kako je naveo, postojati imperijalna sila na granicama Evrope. 

Orban: Imamo zajedničku odgovornost

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je na otvaranju Samita evropske političke zajednice u Budimpešti, čiji je domaćin, da Evropska politička zajednica mora da razgovara o geopolitičkim pitanjima, kao i da lidere povezuju zajednički interes i zajednička odgovornost za Evropu, prenosi Tanjug. „Znamo da imamo zajedničke odgovornosti i želim vam plodonosnu diskusiju”, rekao je Orban na otvaranju skupa. 

Zelenski: Potrebno nam je oružje, a ne podrška u pregovorima

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajini potrebna dovoljna količina naoružanja, a ne podrška u pregovorima s Rusijom. „Grljenje Putina neće pomoći. Neki od vas ga grle već 20 godina, a situacija se samo pogoršava”, kazao je Zelenski i dodao da ruski lider „razmišlja samo o ratovima i da se neće menjati”, kao i da se to može „obuzdati samo pritiskom”. Prema njegovim rečima, izgrađen je jasan diplomatski sistem koji može da gurne Rusiju ka pravednom miru. „Brzo pristupanje Finske i Švedske NATO-u pokazalo je kako evropske vođe i lideri Alijanse zapravo zamišljaju zagarantovanu bezbednost – ne rečima, već kroz NATO. Ukrajina je to primetila”, zaključio je Zelenski.

Erdogan: Ne postoji razumno objašnjenje za dugoročno blokiranje članstva Turske

Ne postoji razumno objašnjenje za dugoročno blokiranje procesa članstva u EU Turskoj, koja daje značajan doprinos dobrobiti i bezbednosti kontinenta”, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Poručio je i da je puno uključivanje Turske u odbrambene napore EU neophodno za mir i bezbednost u Evropi. Ocenio je da nastavak sukoba u Ukrajini ostavlja sve manje prostora za diplomatiju.