„Zlatni Aleksandar” palestinskom filmu

Solun – „Zlatni Aleksandar – Teo Angelopulos” nagrada za najbolji igrani film u glavnom takmičarskom programu 65. Solunskog festivala, kao i novčani deo od 10.000 evra, pripali su palestinskom filmu „Srećni praznici” Skandara Koptija.

Žiri koji je ove godine radio u sastavu: Sara Drajver (SAD) – filmski autor i producent i životna partnerka Džima Džarmuša, Deni Kote (Kanada) – slavni scenarista i reditelj i Konstantinos Kostovrakis (Grčka) – filmski producent, ovakvu odluku je doneo jednoglasno uz obrazloženje da je Koptijev film „zamršeno tkanje različitih narativa i perspektiva koje u potpunosti razotkrivaju složenost nacionalne, rodne i klasne dinamike koje mogu podeliti društva”.

Koptijevi „Srećni praznici” bili su nagrađeni za najbolji scenario u Veneciji u programu „Horizonti”, a solunska zlatna nagrada samo je krunisala vrednosti ove dinamične dramske hronike arapskih i jevrejskih života u Izraelu. U ovom filmu (inače, snimljenom pre ovih nemilih događaja), baš kao i u njegovom prvencu „Ažami” nominovanom za Oskara 2009. igra živahan, naturalistički glumački ansambl. Svi oni zajedno doprinose gradnji realistične porodične drama, čije prelomne tačke otkrivaju duboke kulturne i političke dimenzije koje okružuju rod i etničku pripadnost. Ovo je i vrsno oslikan višestruki portret života u Haifi, trećem po veličini gradu u Izraelu u kojem je stanovništvo izmešano. Prikazujući zategnute porodične odnose Kopti uranja u intimnost četiri člana arapske porodice koji zajedno dele nekoliko opuštenih i prijatnih scena, ali njihove tajne govore o široj kulturi ćutanja, srama, društvenog pritiska i raširenih predrasuda. U ime odsutnog scenariste i reditelja Skandara Koptija, zasluženu nagradu „Zlatni Aleksandar” primio je Tufik Danial, jedan od glumaca u „Srećnim praznicima”.

Nagrada „Srebrni Aleksandar” za najbolju režiju (i 5.000 evra) pripala je Belgijancu Leonardu van Delu za moćnu režiju filma „Žuli je odlučila da ćuti”, koji je ovih dana viđen i na festivalu „Slobodna zona” u Beogradu. Žiri je Delovo debitantsko delo okarakterisao kao „moćan, ali tih psihološki film, lepo konstruisan izveden i snimljen”. Reč je zanimljivoj i značajnoj filmskoj priči o neizrečenim stvarima i izbegavanim temama u svetu teniskog sporta, koja podseća da su u stvarnom svetu rodni odnosi seksa i moći u tenisu generalno prilično različiti.

Junakinja filma je tinejdžerka Žuli – zvezda u elitnoj teniskoj akademiji, čiji se život vrti samo oko sporta kojim se bavi i za koji je izuzetno talentovana. Kada je njen trener završio pod istragom zbog slučaja koji se ranije desio (Žulina prethodnica je izvršila samoubistvo) i biva iznenada suspendovan, svi igrači kluba su ohrabreni da progovore, ali je Žuli odlučila da ćuti. Ćutanje postaje stresna i naporna javna aktivnost, a često je to i instinkt preživljavanja koji mnogi mladi ljudi moraju da nauče. Žuli je zapravo dovoljno pametna da shvati da bi svedočenje moglo da definiše čitavu njenu egzistenciju i možda pokvari sportsku budućnost. Ona se ježila i trzala zbog načina na koji ju je trener tretirao kao zvezdu kluba, favorizujući je pred svim drugim saigračima i čitav film postaje prilično impresivna studija o disfunkciji i represiji u sportu i životu.

Nagrada za najboljeg glumca dodeljena je Mahmudu Bakriji za izvrsno odigranu ulogu u još jednom palestinskom filmu u glavnom takmičenju – „Do nepoznate zemlje” Mahdija Fleifela, dok je za najbolju glumicu proglašena Portugalka Hoana Santos za rolu u filmu „O padanju” Laure Kareire. O oba ova filma pisano je ovih dana na stranicama „Politike”, baš kao i o nagrađenim grčkim filmovima na 65. Solunskom festivalu među kojima su i „Arkadija” Jorgosa Zoisa, „Kjuka – Pre nego što se leto završi” Kostisa Karamuntanisa i „Rivijera” Orfeasa Perecisa...