„Златни Александар” палестинском филму

Солун – „Златни Александар – Тео Ангелопулос” награда за најбољи играни филм у главном такмичарском програму 65. Солунског фестивала, као и новчани део од 10.000 евра, припали су палестинском филму „Срећни празници” Скандара Коптија.

Жири који је ове године радио у саставу: Сара Драјвер (САД) – филмски аутор и продуцент и животна партнерка Џима Џармуша, Дени Коте (Канада) – славни сценариста и редитељ и Константинос Костовракис (Грчка) – филмски продуцент, овакву одлуку је донео једногласно уз образложење да је Коптијев филм „замршено ткање различитих наратива и перспектива које у потпуности разоткривају сложеност националне, родне и класне динамике које могу поделити друштва”.

Коптијеви „Срећни празници” били су награђени за најбољи сценарио у Венецији у програму „Хоризонти”, а солунска златна награда само је крунисала вредности ове динамичне драмске хронике арапских и јеврејских живота у Израелу. У овом филму (иначе, снимљеном пре ових немилих догађаја), баш као и у његовом првенцу „Ажами” номинованом за Оскара 2009. игра живахан, натуралистички глумачки ансамбл. Сви они заједно доприносе градњи реалистичне породичне драма, чије преломне тачке откривају дубоке културне и политичке димензије које окружују род и етничку припадност. Ово је и врсно осликан вишеструки портрет живота у Хаифи, трећем по величини граду у Израелу у којем је становништво измешано. Приказујући затегнуте породичне односе Копти урања у интимност четири члана арапске породице који заједно деле неколико опуштених и пријатних сцена, али њихове тајне говоре о широј култури ћутања, срама, друштвеног притиска и раширених предрасуда. У име одсутног сценаристе и редитеља Скандара Коптија, заслужену награду „Златни Александар” примио је Туфик Даниал, један од глумаца у „Срећним празницима”.

Награда „Сребрни Александар” за најбољу режију (и 5.000 евра) припала је Белгијанцу Леонарду ван Делу за моћну режију филма „Жули је одлучила да ћути”, који је ових дана виђен и на фестивалу „Слободна зона” у Београду. Жири је Делово дебитантско дело окарактерисао као „моћан, али тих психолошки филм, лепо конструисан изведен и снимљен”. Реч је занимљивој и значајној филмској причи о неизреченим стварима и избегаваним темама у свету тениског спорта, која подсећа да су у стварном свету родни односи секса и моћи у тенису генерално прилично различити.

Јунакиња филма је тинејџерка Жули – звезда у елитној тениској академији, чији се живот врти само око спорта којим се бави и за који је изузетно талентована. Када је њен тренер завршио под истрагом због случаја који се раније десио (Жулина претходница је извршила самоубиство) и бива изненада суспендован, сви играчи клуба су охрабрени да проговоре, али је Жули одлучила да ћути. Ћутање постаје стресна и напорна јавна активност, а често је то и инстинкт преживљавања који многи млади људи морају да науче. Жули је заправо довољно паметна да схвати да би сведочење могло да дефинише читаву њену егзистенцију и можда поквари спортску будућност. Она се јежила и трзала због начина на који ју је тренер третирао као звезду клуба, фаворизујући је пред свим другим саиграчима и читав филм постаје прилично импресивна студија о дисфункцији и репресији у спорту и животу.

Награда за најбољег глумца додељена је Махмуду Бакрији за изврсно одиграну улогу у још једном палестинском филму у главном такмичењу – „До непознате земље” Махдија Флеифела, док је за најбољу глумицу проглашена Португалка Хоана Сантос за ролу у филму „О падању” Лауре Кареире. О оба ова филма писано је ових дана на страницама „Политике”, баш као и о награђеним грчким филмовима на 65. Солунском фестивалу међу којима су и „Аркадија” Јоргоса Зоиса, „Кјука – Пре него што се лето заврши” Костиса Карамунтаниса и „Ривијера” Орфеаса Перециса...