Pravosudno usko grlo

Nova ustavna odredba (2022) da se (svi) uslovi za izbor sudija uređuju zakonom (čl. 145) praktično razvlašćuje Ustav ostavljajući ga apstraktnim jer se sve o uslovima sudijskog izbora, osim stalnosti (doživotnosti) funkcije i biranja od strane Visokog saveta sudstva (VSS) prepušta zakonodavcu, a zapravo vladi, čitaj: vladajućoj politici.

Tako smo došli do situacije u kojoj bi se novim ili izmenjenim zakonom (u proceduri je novi zakon o Pravosudnoj akademiji i izmene zakona o sudijama i o javnom tužilaštvu), a stvarno voljom vlade i politike, stvorila mogućnost finog političkog „štelovanja” pri izboru novih sudija (važi i za tužioce) i to preko Pravosudne akademije, odnosno njene „početne obuke”.

Elem, „ostali uslovi” za izbor novih sudija, pored pravnonemerljivih moralnih osobina, jesu „stručnost i osposobljenost” (sinonimi?) koji su pripremljeni da promene „vlasnika”. Do sada je te uslove (po Zakonu o sudijama) proveravao VSS – njegova komisija, a ubuduće bi to lako moglo da sklizne u ruke Pravosudnoj akademiji i pretopi se u njenu „prethodnu obuku”. Ovo će se desiti ukoliko bi se usvojila opcija 2 (B plan) Nacrta zakona o izmeni Zakona o sudijama, dok je prva opcija Nacrta po ovom pitanju benigna i čuva postojeće (status kvo). Sve izmene u fazi „nacrta” su još kod svevišnjeg znalca kakav je „pravni Zevs”, odnosno Venecijanska komisija, pa kako ona kaže tako će biti.

Unapred gledano, kakav ustavnopravni problem može nastati ako bi posle aminovanja Venecijanske komisije prošla opcija 2 i „stručnost i osposobljenost”, kao „ostali uslovi” za izbor novih sudija, dopali šaka Pravosudnoj akademiji postavši „uverenje o završenoj prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji”? Rečju, Pravosudna akademija bi se pretvorila usko grlo, koridor, cediljku za sticanje pravosudne funkcije. Ali za tako šta nema ustavnih uslova, niti ih sme biti.

Ozakonjenje pravila da ko ne stekne uverenje o završenoj prethodnoj obuci na akademiji ne ispunjava uslove za sudiju, bilo bi na mala vrata uznošenje tog tela u Ustav i njegovo postavljanje, barabar, u red sa drugim najvišim organima vlasti. Pravosudna akademija isto što i sudska vlast? Može, ali za to bi se morao promeniti Ustav. A ovako, telo koje nije nezavisno i u kome su predstavnici vlade (politike), došlo bi u situaciju da odlučuje o zanavljanju najvažnijeg, ljudskog, supstrata nezavisne sudske vlasti. To je ustavnopravno nedopustivo jer takvo sudstvo u našim uslovima ne bi, ni teorijski, bilo nezavisno.

Na stranu što ni mehanizam političkog odabira budućih sudija uopšte ne bi bio komplikovan: akademski polaznici unutar ograničenog godišnjeg broja biće samo oni koje primi akademija, a pošto ih oceni komisija koja se bira na predlog upravnog odbora u kojem su i predstavnici političke vlasti i lica na čiji izbor je ta vlast uticala.

Ali da prvo sačekamo mišljenje onih sa „Olimpa”.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista