Struja i grejanje iz elektrane na otpad

Elektrana za proizvodnju struje i toplotne energije koja za sirovinu koristi čvrsti, komunalni otpad juče je svečano otvorena u Centru za upravljanje otpadom na sanitarnoj deponiji u Vinči. U ovom kompleksu godišnje se skladišti više od 600.000 tona komunalnog otpada, kao i oko 200.000 tona šuta, dok će se u elektrani iskorišćavati oko 340.000 tona smeća. To će omogućiti proizvodnju struje za oko pet odsto domaćinstava u gradu kao i grejanje za oko 10 odsto domaćinstava.

Ovo postrojenje je 1. jula počelo da radi punim kapacitetom, ali sada su se stekli uslovi da se sa benefitima koje donosi upoznaju svi partneri.

Otvaranju elektrane prisustvovali su Pjer Košar, ambasador Francuske, Akira Imamura, ambasador Japana, predstavnici kompanije Itoku, koja je deo javno-privatnog partnerstva sa gradom, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine, Vladimir Milanović, jedan od direktora kompanije „Beo čista energija”, Mateo Kolanđeli, regionalni direktor za zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj...

Kako je rekao Hirojuki Cubaji, izvršni potpredsednik Itoku korporacije ovo je, globalno posmatrano, jedan od najizazovnijih projekata u oblasti upravljanja i energetskog iskorišćenja komunalnog otpada. Itoku korporacija posluje na prostoru naše zemlje još od 1962. godine i ovo im je jedno od najvažnijih tržišta.

– Srećni smo što otvaramo novu stranicu u istoriji odnosa sa Srbijom. Nastavićemo da daljim investicijama i trgovinom doprinosimo razvoju Srbije i Beograda – rekao je Cubaji.

Kompleks u Vinči je, kako je istakla Irena Vujović, primer kako mogu konstruktivno da se iskoriste najbolja iskustva i tehnologije koji se primenjuju i u razvijenim zemljama. To će biti važno i za realizaciju drugih projekata u Srbiji.

– Radom ovog postrojenja smanjene su emisije ugljen-dioksida za 210.00 tona, čime se doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha. Ovo postrojenje ima i pametne sisteme i alarme koji će signalizirati ukoliko dođe do prekoračenja emisija štetnih gasova. U ovom kompleksu imamo i deponiju građevinskog i inertnog otpada. Zato želim da se zahvalim građanima na strpljenju, jer je od potpisivanja ugovora do danas prošlo dosta vremena, ali rezultat nije izostao. Čeka nas još posla, ali izvesno je da je napravljen veliki iskorak na bolje kada je reč o upravljanju otpadom – rekla je Vujovićeva. Ona je naglasila koliko su u ovom projektu bitni partneri „Beo Čista Energija” koju čine japanska Itoku korporacija, francuska Veolija grupa i Margarit fond iz Luksemburga, jer su oni učinili sve da kompleks bude izgrađen po savremenim standardima.

Izgradnjom ovih pogona na prostoru od oko 133 hektara smanjeno je zagađenje vazduha, zemljišta, kao i Dunava.

Prema rečima Vladimira Milanovića u ovaj projekat uloženo je oko 110 miliona evra, a međunarodne finansijske institucije odobrile su i zajam od 290 miliona evra.

– Za sada je sve u najboljem redu. Mi dnevno sagorevamo oko 1.000 tona komunalnog otpada i imamo maksimalnu proizvodnju električne energije. Što se tiče toplotne energije i ona je već na raspolaganju i čim je „Beogradske elektrane” zatraže od nas ona će im biti isporučena. Sistem za prečišćavanje gasa radi u punom kapacitetu i emisije koje mi merimo kod elektrane su na znatno nižem nivou od dozvoljenih vrednosti. Od pre nekoliko dana svi zainteresovani na našem sajtu mogu da i vide stanje emisije različitih gasova – rekao je Milanović i napomenuo da se na deponiju isporučuje više od 600.000 tona otpada, a bilo je projektovano mnogo manje zbog čega će se morati tražiti nova rešenja za iskorišćavanje otpada.

Izgradnja još jednog pogona za preradu otpada, moglo bi, kako smo ranije pisali, biti jedno od njih.