Netanjahuu je poručeno da „uradi šta mora”

Specijalno za Politiku
Vašington ‒ Izbor Trampa za predsednika pokazuje da su američki birači širom zemlje orijentisani desno od centra. Demokrate su izabrale kandidata koji je na suprotnoj strani, levo od centra. Jedan od razlog za pobedu republikanca je to što je uspeo da zadrži jedinstvo svojih ranijih pristalica i dobije podršku većine neopredeljenih birača. Oni su, praktično, na pitanje da li vam je danas bolje nego pre četiri godine, što je poznata izreka predsednika Ronalda Regana, odgovorili jasnim i glasnim ‒ „Ne.” Ono što se sada očekuje od Trampa jeste, između ostalog, ujedinjenje politički i društveno podeljene zemlje, ekonomski oporavak, rešenje pitanja ilegalne emigracije, kaže u razgovoru za „Politiku” Branko Terzić, bivši američki funkcioner i politikolog, a na pitanje da li Trampova pobeda predstavlja potpuno odbacivanje politike demokrata, on odgovara pozitivno.

Da li će Tramp biti u stanju da sprovede svoj plan i kako?

Tramp će biti u stanju da sprovede u delo svoj plan kontrolom Senata i Predstavničkog doma. Republikanci sada kontrolišu Senat, ali ako ne dobiju većinu u Predstavničkom domu, u tom slučaju će Trampov program morati da bude modifikovan da bi se omogućila saradnja sa demokratama u Predstavničkom domu. Podeljeni Kongres bi usporio proces sprovođenja u delo Trampovog plana i smanjio njegovu sposobnost da sprovede dramatične reforme ili promene.

Kako će se istorijska pobeda Trampa odraziti na američku spoljnu politiku?

Očekuje se da će Tramp biti izolacionista. Njegov prvi predsednički mandat bio je u znaku slogana „Amerika na prvom mestu”, što će verovatno biti parola i u drugom mandatu. Spoljnopolitička pitanja će biti sagledavana iz uske perspektive američkih interesa. Glavna preokupacija nove administracije će biti i dalje kako da se unaprede, sa Trampove tačke gledišta, odnosi sa NATO, EU, Kinom i Rusijom. Očekivana Trampova deportacija miliona ilegalnih emigranata će stvoriti izazovnu situaciju sa zemljama Latinske Amerike, od kojih se očekuje da prime deportovane emigrante.

Imajući na umu dva rata, jedan u Ukrajini, drugi na Bliskom istoku, šta bi Tramp mogao da učini na rešavanju tih problema?

Tramp podržava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, kome je u privatnom telefonskim razgovoru rekao da „uradi šta mora” u pogledu vojnih operacija u Gazi i Libanu. Ta podrška će se nastaviti i u drugom Trampovom mandatu. On je takođe izrazio skepticizam u pogledu već pružene pomoći Ukrajini od 64 milijarde dolara. Mada je dao do znanja da bi mogao da reši rusko-ukrajinski rat, on nije izneo nikakve detalje. Ukrajinu brine da bi Tramp mogao da insistira na teritorijalnim ustupcima kada su u pitanju oni delovi zemlje koji su pod kontrolom Rusije. Međutim, Tramp bi mogao da ukine ograničenja Ukrajini na upotrebu američke vojne tehnologije, što bi moglo da bude od pomoći Kijevu u ovom ratu.

Da li će izborna pobeda Trampa promeniti odnose SAD‒EU i NATO i na koji način?

Tramp je naznačio da će koristiti carinske tarife da bi ispravio sporna pitanja trgovinske neuravnoteženosti. Prošle nedelje je rekao da će EU morati da plati „visoku cenu” zbog toga što ne kupuje dovoljno američke robe. On namerava da nametne tarife od 10 odsto svim zemljama sem Kini, za koju će carine biti 60 odsto. U svom drugom mandatu bi mogao da nastavi svoju neprijateljsku politiku prema NATO-u. Ponovo će insistirati da sve zemlje članice alijanse uplaćuju dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda za vojne izdatke. Tramp ne smatra da su SAD obavezne prema NATO i već dugo vremena tvrdi da bi Evropa trebalo da učini mnogo više u domenu svoje odbrane. U tom smislu, on bi mogao da predloži neki vid reorganizacije NATO-a.