Moramo biti svesni da živimo u „atomskom miru”

Muzika je univerzalni jezik svih naroda i zato je „Teslina simfonija” više od obične simfonije. To je predstavljanje Teslinih principa: nikada ne povrediti čovečanstvo, nikada ne povrediti majku prirodu. Istorija naše civilizacije je istorija sukoba. A „Teslina simfonija” nosi posebnu energiju i poruku: Tesla – energija mira, san čitavog čovečanstva i ovog trenutka, kaže Alehandro Sančez Navaro, meksički kompozitor i dirigent, autor ove simfonije, u intervjuu za „Politiku” posle nedavnog uručenja Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Kaže i da mu je čast što mu je dodeljeno priznanje koje je dobila i Alisia Barsena, bivša šefica diplomatije Meksika i aktuelna ministarka za ekologiju, kao i ambasador Meksika u Srbiji Karlos Korona, a koje je ranije primio i nobelovac Peter Handke.

Obraćajući se prisutnima na dodeli Zlatne značke kao „Teslinom narodu”, maestro Sančez Navaro je rekao, između ostalog, da „nijedno drugo ljudsko biće, uključujući velike proroke i avatare čovečanstva, nije transformisalo ljudsku civilizaciju takvom silom i fizičkom snagom, kao veliki i neprevaziđeni Nikola Tesla”, pa i da se svetski kalendar mora korigovati i od sada govoriti „pre Tesle i posle Tesle”.”

Ovaj meksički umetnik je svojevremeno osnovao Filharmonijski orkestar Svetske baštine, kako bi svoju muziku snimao i interpretirao širom Meksika, ali i u svetu, serijom simfonijsko-vizuelnih prezentacija, čiji je glavni cilj buđenje ekološke svesti ljudi. Kao gostujući dirigent izvodio je svoja dela u Evropi, Kini, Africi i Južnoj Americi.

Njegova „Teslina simfonijska svita” se sastoji iz nekoliko segmenata – stavova, a neki od njihovih naziva su „Ples munja”, „Slobodna energija”, „Posebna veza, „Novi pronalazak”, „Teslin toranj”... Delo je napisano za orkestar, hor i soliste-pripovedače, koji dočaravaju lik Tesle i njegovih prijatelja, poput Ketrin Džonson, Vilme Ljvov Parlagi, Marka Tvena, Džona Džejkoba Astora...

Zlatnu značku KPZ-a ste dobili za očuvanje kulture sećanja na lik i delo Nikole Tesle i doprinos u oblasti kulturne diplomatije. Šta je bilo presudno da se angažujete oko nasleđa ovog velikog naučnika?

Prvi put sam čuo za Teslu na kongresu u Kankunu u Meksiku, gde sam izvodio „Okeansku simfoniju”, pre 30 godina. Kada sam počeo sopstveno istraživanje, bio sam fasciniran i zaintrigiran jer ljudi nisu znali mnogo o ovom geniju i njegovoj zaostavštini čovečanstvu, u okviru koje je od 700 pronalazaka registrovano samo 300. Tesla je bio najveći genije koji je ikada hodao planetom. Za napore da se spase poslednja Teslina laboratorija saznao sam kada me je ambasadorka Ljiljana Nikšić, pomoćnica ministra spoljnih poslova za kulturnu i javnu diplomatiju, prošle godine, prilikom obeležavanja osam decenija kulture sećanja na Nikolu Teslu, pozvala da postanem Tesla ambasador i pridružim se globalnom nastojanju da se ta laboratorija spasi i stavi pod zaštitu Uneska. Srećan sam što sam ovih dana prisustvovao prvom sastanku svih nosilaca titule Tesla ambasadora u hotelu „St. Ridžis” u Beogradu, gradu koji sam posetio prvi put. Sada kada sam saznao više o istoriji njegovog naroda, mogu bolje i Teslu da razumem. Zaista, srpski narod je Teslin narod, sa svim izazovima sa kojima se suočio i suprotstavio im se bez obzira na izglede i posledice. A Tesla je štitio svoje inovacije po svaku cenu, radeći to za dobrobit svih ljudi. Kulturna diplomatija je stub međunarodnog razumevanja i „meki” instrument diplomatije.

Kako je i koliko dugo nastajala „Teslina simfonija–himna planete”, kako je reagovala publika na nju i kakvi su planovi za njena naredna izvođenja?

Do sada sam predstavio „Teslinu simfoniju” u Meksiku, Paragvaju, Italiji i Pekingu. Kreativni proces nastajanja ovog dela bio je dug dve decenije, jer je posle kongresa u Kankunu moja „Okeanska simfonija“ prerasla u himnu planete – „Teslinu simfoniju”. Već je pet minuta do dvanaest za spas planete. Dakle, strateška kampanja srpske diplomatije „Tesla – energija mira” je plemenita misija koju će narod i poznate ličnosti podržati. Publika je pozitivno reagovala i bila oduševljena snagom multimedijalne prezentacije lepote Majke prirode, koju uzimamo zdravo za gotovo. Plan je da ovo delo bude izvedeno na svetskoj turneji, koja promoviše Teslinu energiju mira, jer je cela planeta jedno. Šta god da se desi u jednom delu planete, utiče na drugu stranu. Moramo da podignemo svest da živimo u „atomskom miru”, koračajući tankom linijom između života i izumiranja naše civilizacije, darova napretka koje nam je Nikola Tesla tako velikodušno dao. Dakle, Teslin način razmišljanja i njegova filozofija života mogu da ožive nadu čovečanstva u bolji svet.

U vašoj karijeri dugoj tri decenije da li ste bili inspirisani čuvenim ličnostima, da li je muzika uspevala da poveže ljude i ideje tako da se ovaj svet učini boljim?

Simon Bolivar, veliki oslobodilac Latinske Amerike, takođe mi je bio ogromna inspiracija. Borio se za oslobođenje posle 300 godina ugnjetavanja. Takve istorijske ličnosti su uzor budućim generacijama jer su menjale svet boreći se za pravdu. Muzika može da poveže ljude i ideje i da ih motiviše i podigne njihovu svest i zato verujem u Teslinu simfoniju – energiju mira i himnu planete.

Koliko vam znači mogućnost da vaše delo bude predstavljeno na manifestaciji Ekspo 2027. u Srbiji?

Oči celog sveta biće uprte u beogradski Ekspo 2027. Da, mislim da treba da otvorimo svetski Ekspo u vašoj prestonici „Teslinom simfonijom – himnom planete” i pokažemo jedinstvo i diverzitet i Tesline principe – kakvi smo, šta jesmo i gde smo na civilizacijskom nivou zahvaljujući čoveku koji je uticao na prosvećenost čovečanstva – velikanu ljudskog roda Nikoli Tesli. Srbi su Teslin narod i želeo bih da im poklonim i ovom prilikom izvedem „Teslinu simfoniju – energiju mira”.

Kakve planove imate za naredni period, da li komponujete nova dela i kakvu poruku prenosi vaša muzika?

Trenutno radim na „Balkanskoj simfoniji” inspirisanoj nizom istorijskih priča, koje je napisao rumunski producent i reditelj. To bi bilo prilagođeno za Njujoršku filharmoniju i dirigenta Gustava Dudamela, koji takođe dolazi iz Latinske Amerike. U ovom trenutku zaokupljen sam balkanskom istorijom. Na skupu Tesla ambasadora u Beogradu upoznao sam gospodina Višala Tajala, predsednika Indijsko-srpske poslovne komore i on me je inspirisao da istražim Svamija Vivakanindu i Teslu. Svakim danom saznajem sve više detalja, nadajući se da ću postati multikulturalan u svim aspektima i imati slavne ličnosti kao soliste u glavnoj ulozi Tesle sa različitih kontinenata. Predstavljamo i likove barona Astora, Svamija Vivakaninde, Marka Tvena, Tesline majke Đuke, a na sceni je oko 160 ljudi.