Kada može da se podnese zahtev za penzionisanje

Budući da se bliži kraj kalendarske 2024. godine i da mnogi stiču uslov za prevremenu ili redovnu starosnu penziju, buduće penzionere zanima koja su im prava i obaveze prema penzijskom fondu. Do kada mogu da predaju zahtev i koliko se čeka na prvu penziju. 
M. N. iz Banatskog Novog Sela javila se penzijskom fondu upravo iz tog razloga. Ona, kako kaže, iduće godine stiče uslov za starosnu penziju. Zanima je da li može ranije da podnese zahtev, pre negoli raskine radni odnos. Kao i da li će takav zahtev da uđe u postupak obrade? 
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) su joj objasnili da zahtev za ostvarivanje prava na penziju ne može da podnese iz radnog odnosa s obzirom na to da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. 
Fond PIO joj zato sugeriše da zahtev podnese nakon ispunjenja uslova, jer se pravo ceni u momentu podnošenja zahteva. S obzirom na to da imaju veliki broj zahteva, prednost će uvek imati oni koji su ispunili propisane uslove, tj. oni kod kojih se može odmah pristupiti sprovođenju postupka i donošenju rešenja. 
Takođe, bilo bi celishodnije, apeluju iz Fonda PIO, da građani pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na penziju provere u svojoj filijali da li su im kompletirani svi podaci o stažu i zaradama kako bi se, u slučaju potrebe, na vreme izvršila korekcija i ažuriranje podataka u matičnoj evidenciji i na taj način skratio postupak utvrđivanja prava i donošenja rešenja. 
Inače, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da se zahtev za odlazak u penziju podnosi najkasnije do 30. decembra u tekućoj godini. S tim što se u slučaju da zahtev nije podnet do 1. januara 2025, menjaju uslovi za odlazak u penziju jer važe propisi za tu, narednu godinu. 
Pravo na starosnu penziju, tj. prevremenu starosnu penziju, priznaje se po prestanku osiguranja. Prestanak nije potreban za preduzetnike osiguranike koji obavljaju privremene i povremene poslove i ugovorene poslove, kao i osiguranike koji su izabrani, imenovani ili postavljena lica i osobe koje su hranitelji u skladu sa zakonom od dana ispunjavanja uslova. 
Inače, od naredne godine važe novi uslovi za penzionisanje, i to za žene. Pravo na starosnu penziju kada je reč o muškarcima ostaju isti, sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža ili 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. U 2025. godini starosna granica za žene se podiže za dva meseca i one u penziju mogu da idu sa 63 godine i 10 meseci, a u 2026. sa pune 64 godine. S tim što će se ta granica povećavati do 2032, kada će i žene ići kao i muškarci sa 65 godina. Starosna granica se snižava osiguranicima koji su radili na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, što im omogućava raniji odlazak u penziju. 
Prevremena starosna penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života (žene u 2024: do 63 godine i osam meseci), s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 procenta. 
Ukoliko je zaposleni deo staža ostvario u inostranstvu, a deo u Srbiji, o pravu na penziju odlučiće se po propisima zemlje u kojoj je radio, a zakonski rok za donošenje penzijskog rešenja je dva meseca.

Prevremena starosna penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života (žene u 2024. do 63 godine i osam meseci), s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 procenta