I APEK bez odgovora na svetsku krizu

Na dvodnevnom samitu Organizacije za privrednu saradnju azijsko-pacifičkog regiona (APEK), održanog u Peruu, lideri država članica obećali su brzu i odlučnu akciju sa ciljem sprečavanja globalne privredne depresije. Glavne teme skupa, koji će biti upamćen kao „oproštajni samit” za predsednika Sjedinjenih Država Džordža Buša, bile su, ipak, jačanje režima slobodne trgovine i podsticanje ulaganja u regionu, dok se o pitanjima bezbednosti raspravljalo na marginama samita u Limi, pišu svetski listovi. 

Na forumu, koji je okupio predstavnike 21 države koje sačinjavaju polovinu svetske ekonomije, nije ponuđen razrađen program akcije koji bi zaustavio trenutno opadanje svetske ekonomije. Sa druge strane, u zajedničkoj deklaraciji, trenutna kriza je opisana kao „jedan od najozbiljnijih ekonomskih izazova sa kojim se svet ikada suočio”. 

Istaknuto je da su slobodna trgovina i veća potrošnja države ključni činioci u razrešavanju ekonomske krize koja je zahvatila svet. Deklaracija je podsetila na mere koje su preporučene na samitu grupe 20 najmoćnijih država sveta prošle sedmice u Vašingtonu. Posebnu pažnju i brojne reakcije izazvala je izdvojena izjava o stanju globalne privrede, kojom su šefovi država i vlada članica APEK-a izrazili optimizam, prenosi britanski „Tajms”.

„Uvereni smo da možemo prevazići krizu u narednih 18 meseci”, kaže se u delu završne deklaracije, koji je ubačen na insistiranje predsednika Perua Alana Garsije.

Međutim, nisu se svi učesnici složili da je moguće ostvariti zacrtane ciljeve u tako kratkom roku. Kanadski premijer Stiven Harper i njegov australijski kolega Kevin Rud smatraju da je reč o „preteranom optimizmu”, kao i da je to mišljenje koje ne obavezuje sve članice Organizacije. Meksički predsednik Felipe Kalderon smatra da je reč o „proceni”, i da rokovi koji se pominju u deklaraciji izražavaju stavove predstavnika pojedinih vlada. Domaćin samita, predsednik Perua Alan Garsija je, ipak, bio zadovoljan ishodom ekonomskih razgovora u Limi.

„Dogovorili smo se da zajednički pokažemo spremnost da izađemo iz začaranog kruga straha i neizvesnosti. Borićemo se protiv krize do samog kraja”, istakao je Garsija.

Na marginama skupa azijsko-pacifičkih lidera sastali su se i predsednici velikih sila. U centru pažnje bio je predsednik SAD Džordž Buš, kome je ovo bilo poslednje službeno putovanje u inostranstvo i prilika da se oprosti sa azijskim državnicima među kojima je „očuvao ime”. Analitičari smatraju da je upravo istočna Azija područje u kome Bušova regionalna politika nije pobrala kritike, za razliku od odnosa prema nekim drugim delovima sveta, piše „Njujork tajms”.

Kineski predsednik Hu Đintao i premijer Japana Taro Aso uglavnom su izrazili pohvale na račun politike Bušove administracije prema njihovim zemljama. Oni su izrazili zadovoljstvo stanjem bilateralnih odnosa, koji su značajno unapređeni u poslednjih osam godina. Sa druge strane, američki šef države je, zalažući se za slobodnu trgovinu u svetu, izjavio da pozdravlja rastuću snagu Kine i ostalih sila. „Neki sa sumnjom posmatraju rast moći u regionu Azije i Pacifika. To nije slučaj sa Sjedinjenim Državama”, rekao je Buš.

Pohvale odlazećem predsedniku SAD nisu, međutim, stigle sa ruske strane. Razgovor predsednika SAD sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevom protekao je u nešto zategnutijoj atmosferi, u svetlu dešavanja u Gruziji i povodom raketnog štita u istočnoj Evropi. Ruski predsednik je rekao da polaže nadu u Baraka Obamu, rekavši da novoizabrani šef države ne raspolaže unapred pripremljenom politikom za sve prilike i za sve teme. „Dijalog je moguć, a samim tim i promena pozicija”, kazao je Medvedev osvrćući se na razvoj odnosa između dve države.