Uz čekove i kredite nema krize

Beograđani se, bar za sada, slabo obaziru na preporuke Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine koji je nedavno poručio da se, u ova teška vremena, suzdrže od obnove pokućstva iz uvoza. I pored najava restrikcija, otpuštanja i stagniranja plata prodaja televizora, veš-mašina i šporeta u prestoničkim radnjama nije smanjena.

Naprotiv, beogradski trgovci tvrde da se bela tehnika i kućni aparati prodaju jednako kao i prošle godine. Slično je i sa drugom vrstom robe, namirnicama i garderobom, a prvi realni pokazatelji pada potrošnje mogli bi da se uoče tek u martu 2009. godine, ističu stručnjaci.

Kako „Politika” saznaje, jedina promena je ta da se potrošači koji pazare na kredit trude da im period otplate duga bude što kraći. Trgovci primećuju da se umesto na maksimalnih pet godina tehnička roba, poslednjih nedelja, uglavnom kupuju na 24 mesečne rate, što bi mogla da bude prva naznaka straha od neizvesne finansijske budućnosti.

– Beograđani se, koliko vidimo, ne suzdržavaju mnogo od kupovine. Kome je potreban frižider, kupiće ga bez obzira na svetsku krizu i na to što kaže ministar. Posebno ako robu može da otplaćuje i na 10 mesečnih rata. Kupovina čekovima je zato sve zastupljenija – ističe Gordana Sinđelić, šef jedne od prodavnica „Tehnomanije”.

Slična situacija je i u hipermarketima „Tempo” u kojima se tehnikom zbog nižih cena snabdeva veliki broj potrošača.

– U našim objektima prodaja tehnike nije pala. U suštini, građani i sami znaju kakve su im mogućnosti kada je kriza. Kupci koji nemaju dovoljno novca sami će odložiti veće kupovine, tako da im takve preporuke i saveti nisu potrebni – ističe Dragan Filipović, direktor Delta maloprodaje.

Redovna zamena nameštaja, šporeta, veš-mašina, uopšte tehnike i bele tehnike nije nešto po čemu bi građani Srbije mogli da se ponose ili upoređuju sa potrošačima iz razvijenijih država.

Na ovakve, za većinu velike i značajne investicije, teško su se odlučivali i u finansijski stabilnijim godinama, kada se za prosečnu platu mogao kupiti jedan solidan kućni uređaj, o čemu je pre dvadesetak godina moglo samo da se sanja. Zbog toga svetska ekonomska kretanja neće mnogo uticati na odluku o kupovini novog frižidera i bojlera.

Poslednje veće istraživanje kompanije „GFK” iz 2004. godine, na temu prosečne starosti opreme u domaćinstvima, pokazalo je da su građani Srbije „najslabiji” na nove televizore. U prosečnim domaćinstvima najmanju starost upravo su imali te-ve aparati (9,4 godine). Na drugom mestu po životnom veku bili su frižideri (14,3 godine), dok je najstariji uređaj u prosečnoj kući bio šporet star – 14,6 godina.

Koliko smo mi deo savremenog društva ili koliko smo udaljeni od razvijenog sveta u pogledu posedovanja moderne tehnike, GFK je pokušao da odgovori i jedinim istraživanjem godinu dana kasnije. Između ostalog ustanovljeno je da televizor u boji poseduje 97,5 odsto građana, ali i da oko tri procenta domaćinstava i dalje imaju crno-bele aparate.

– Osim televizora sada se najbolje prodaju veš-mašine, a potom frižideri. Sve veća je i ekspanzija mašina za pranje sudova, koje su sve dostupnije kupcima budući da najjeftiniji aparati sada mogu da se kupe za 15.000 dinara – ističu u jednoj prodavnici tehnike.