Peti pokušaj izbora predsednika parlamenta

Specijalno za „Politiku”
Sofija – Predsednik Bugarske Rumen Radev podneo je novi zahtev Ustavnom sudu kojim traži poništenje promena Ustava kojima je uvedena takozvana „kućna knjiga”. Reč je o spisku pozicija sa kojih šef države mora da bira vršioca dužnosti premijera kada imenuje vladu. Među njima su predsednik parlamenta, rukovodstva centralne banke i revizorske komore, kao i ombudsman i njegovi zamenici. Praksa je pokazala da je formiranje kabineta na ovaj način gotovo nemoguće. Prvo, ljudi sa liste mogu da odustanu, što se i desilo više puta. A pošto ne postoji mogućnost da se imenuju drugi van liste, to je dovelo do imenovanja sadašnjeg premijera Dimitra Glavčeva za šefa vlade po drugi put. On je na tu funkciju izabran sa mesta šefa revizorske komore, a predsednik bi vrlo rado da ga skloni. Predlozi za promenu Ustava su poslati Ustavnom sudu na odobrenje prošlog leta. Sudije se nisu složile sa velikim delom predloga, što je najviše uticalo na pravosuđe. Međutim, po pitanju prelazne vlade i „kućne knjige” šestoro sudija je smatralo da su u suprotnosti sa osnovnim zakonom, a sedmoro zastupalo mišljenje da nisu i tako je predlog kome se protivi predsednik prošao.

Ali nedavno se promenio deo sudija Ustavnog suda. Radev je imenovao dva člana – profesora Sašu Penova i Nevina Fetija, svog bivšeg savetnika. Galina Toneva je u Vrhovni sud izabrana iz pravosudne kvote. Istekao je i mandat Konstantinu Penčevu, kojeg je izabrao parlament. Međutim, poslanici nisu izabrali novog člana i sada Ustavni sud radi sa jednim sudijom manje. U ovoj situaciji, zahtev predsednika ima veće šanse za uspeh. Već na dan inauguracije novih sudija, Radev je zapretio da će se ponovo razmatrati pitanje „kućne knjige”. On u svom zahtevu navodi da su osobe sa određene liste potencijalnih premijera različite po statusu i funkcijama, a da im je jedino zajedničko to što ih sve bira parlament.

„Imenovanje nekih od ovih funkcionera za premijera izazvalo bi zabrinutost zbog potencijalnih sukoba interesa, kao i nepristrasnosti i nezavisnosti ovih organa po napuštanju funkcije privremenog premijera. Ova zabrinutost je pojačana i činjenicom da obavljanje funkcije privremenog premijera nije ograničeno i može da traje i duže vreme”, rekao je Radev. Predsednik insistira da se ukinu još dva člana iz ustava. Jedan kaže da parlament ne prestaje da funkcioniše kada vlada podnese ostavku. Drugi se odnosi na ukidanje zabrane da ljudi sa dvojnim državljanstvom budu birani za poslanike.

Politička kriza u zemlji se produbljuje i zbog činjenice da je propao i četvrti pokušaj novih poslanika da izaberu predsednika novog parlamenta. Tako je već deset dana od saziva parlament bez čelnog čoveka i ne može da počne sa radom. Peti pokušaj je zakazan za danas. Dok se ne izabere predsednik, ne mogu se formirati poslaničke grupe i ne mogu se deliti mandati za vladu. Prema mišljenju političkih analitičara, nije slučajno što predsednik danas kreće u Vijetnam i Singapur, a poseta mu traje do 27 novembra. Po svemu sudeći, i Rumen Radev je uveren da parlament neće funkcionisati još najmanje nedelju dana. Analitičari smatraju da bi zemlja mogla između 23. marta i 13. aprila sledeće godine da ide na osme vanredni parlamentarne izbore u poslednje četiri godine. Čini se da je to politički rasplet jer je sve očiglednije da 51. Narodna skupština neće postići dogovor o formiranju nove vlade. Pitanje je da li će se političari dogovoriti o kompromisnom datumu za prolećno glasanje i da li će ih organizovati kabinet Glavčeva ili prelazna vlada koju će postaviti Radev.

Rezultati istraživanja agencije Market links pokazuju da poništavanje izbora želi 37 odsto građana, dok 58 odsto smatra da su izbori bili nepošteni. Sociolog Dobromir Živkov je ocenio da nepoverenje u izborni proces nikada nije bilo tako veliko u Bugarskoj. U stvari, društvo je podeljeno po pitanju regularnosti prebrojavanja glasova – 35 odsto ne podržava, a 28 procenata je neutralno. Kada ocenjuje izbore, samo pet odsto ljudi kaže da su bili fer, 13 odsto smatra da su bili prilično fer, 26 procenata ih definiše kao krajnje nepravedne, 32 odsto kao prilično nepravedne, a 24 odsto nema stav.

Lider GERB-a Bojko Borisov priznaje da „svi znaju za rupu od 18 milijardi evra u budžetu i svi čekaju da neka privremena vlada snosi teret haosa i kakofonije”. Prema nezvaničnim informacijama, Borisov je još pre vanrednih izbora saznao za rupu u budžetu od vršioca dužnosti ministra finansija Ljudmile Petkove. Ona sama još nije objasnila kako planira da popuni rupu u budžetu za 2025. godinu, koji je oko 18 milijardi leva, što je oko devet odsto BDP-a. Bugarska mora da smanji budžetski deficit na nivo od tri procenta BDP-a (oko 6,5 milijardi leva), što je prihvatljivo za većinu parlamentarnih stranaka.