Pivo na metar

Kafana „Centimeter” je neočekivano iznenađenje jer njen naziv najavljuje jedno a unutra se zatiče nešto sasvim drugo. Realno je da se u kafani koja se zove po santimetru očekuju i takve porcije i visine crta u čašama. Međutim, situacija je obrnuta. Sve je na metar. Pa i pivo.

Kafana je bučna, za velikim stolovima okuplja se studentsko društvo, pevaju hitove sa Oktober festa, mašu kriglama. Konobarica donosi doznu piva od metar. To je jedna skalamerija sa postoljem od koga se diže staklena cev, visine metar. U tom staklenom tornju nalazi se pivo. Narudžbina košta 20,70 evra i otprilike ima neka 4 litra hmeljnog zlata s kragnom. Pivo se toči na slavinicu pod koju se iskosi krigla. Dok se otpevaju dve pesme, stakleni toranj se zabeli i u njemu ostane samo paučina pivske pene.

Špricer se služi u normalnim čašama ali je metodika njegovog pravljenja striktno normirana. Crta označava nivo sode, koja se prva sipa, iz automata. Onda se doliva belo vino, isto do crte. Red je red, pogotovo važna stvar kad se pije. Degustacija je pokazala da je špricer optimalno hladan, samo što ne rezi;proporcija vina i sode daje nov kvalitet za efikasno varenje megalomanskih porcija.

A i tih porcija ima na metar.

„2 meter wurst, mit Senf und Kren”. Iza ovog naziva u jelovniku zaista se krije porcija od 2 metra tankih kobasica. Pružene su na dugačkom drvenom pladnju. Cena je sasvim prijatna, 7, 80 evra.

I špagete se služe na metar, porcija za 3-4 osobe košta 25 evra. Na prvi pogled iz te ogromne šerpe mogao bi da se nahrani vod pešadinaca posle marša. Bečki studenti kad na to navale, ne jedu, nego kako su govorile naše babe – rumaju.

Naravno da je ovde i Bečka šnicla stigla iz safarija – veličine je standarnog slonovog uveta. I još prekrivena brdašcetom hrskavog pomfrita.

Zamišljancijama „Centimetarovih” gazda čini se da nema kraja. Konobar pronosi jelo večeri – to je nešto neverovatno. Da li neko zna šta je to „ japaner” ? To su ručna kolica s jednim točkom. E, baš takva kolica, sve sa gumenim točkom, istina ne baš u prirodnoj veličini, ali ne i mnogo manja, donose se za sto kad se pokaže prstom u jelovniku na reči kojih nema u rečniku: „Fur die grose: Gruppen-mampferei 1 Scheibtruhe Mist”. U slobodnom vizuelnom prevodu to bi bila porcija za debele grupe njupatora u obliku ručnih kolica. Svake vrste mesa, pomfrita i salata u tome japaneru je strpano. Pa na to kad se doda još metar piva, alo, kao u kafani „Kod Radeta” ispod Brankovog mosta u Beogradu.

Pa, poznato je da Beč nije daleko, ustvari, upućeni kažu da Balkan počinje na bečkom Vestbanhofu, pardon, u bečkom Centimetru.