Šta ako Rusi ponovo krenu na Kijev

Odbrojava se vreme do inauguracije novog američkog predsednika, i pogledi širom planete su uprti u Trampa. Može li on da spreči eskalaciju sukoba u Ukrajini i da dovede strane za pregovarački sto. Treba da se „pregura” vreme do 20. januara a onda i dalje ostaje strepnja.

A šta ako ne može da ih „privede“, strahuju mnogi jer je Tramp „jak na rečima“ Obećao je u kampanji da hoće, uzdaju se mnogi. Ali i Putin se pita.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha zatražio je u Varšavi od Poljske i zapadnih saveznika da pojačaju vojnu pomoć, posebno potrebnu protivraketnoj odbrani Ukrajine „pošto poslednji koraci Rusije vode ka eskalaciji sukoba i Moskva na mir može biti naterana jedino silom”.

"Rusija je preduzela niz nedopustivih koraka koji eskaliraju agresiju. Angažovanje vojske Severne Koreje, napadi na objekte nuklearne energije ili napadi balističkim raketama. Rusija pokazuje da ne želi mir, želi samo rat, što znači da na mir može biti naterana samo silom", kazao je Sibiha na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom poljske diplomatije Radoslavom Šikorskim.

Mnoge plaši i dodatno razbuktava strah ono što je nedavno britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris izneo kao mogućnost - da bi ruske trupe mogle da zauzmu Kijev sledeće godine.

Merkuris je objasnio da takve zaključke izvodi na osnovu položaja ukrajinske vojske na frontu.

„Operacija u Kurskoj oblasti je propala. U borbama u Kurskoj oblasti poginulo je ili ranjeno hiljade Ukrajinaca, rekao je ekspert.

Po njegovom mišljenju, Oružane snage Ukrajine neće moći dugo da drže zauzete položaje u regionu i naći će se na udaru tokom ruske kontraofanzive.

On je takođe podsetio da je 2022. Kijev mogao da dođe do profitabilnog kompromisa sa Rusijom, ali Zapad nije podržao taj dogovor. Sada je, nastavio je analitičar, ostao samo vojni ishod sukoba.

„Negde 2025. godine moramo biti spremni na činjenicu da će Kijev biti okupiran od strane Rusije. Po mom mišljenju, sve ide ka tome“, rekao je Merkuris.

Bivši britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu Džon Forman smatra da napad Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast nije doneo značajne rezultate.

-I dalje nisam ubeđen u strateški značaj tog napada, rekao je bivši diplomata za britanski „Telegraf“.

Kako je dodao, nakon napada ukrajinskih militanata na Kursku oblast, napredak Rusije u zoni specijalne vojne operacije samo se ubrzao.

Podsetimo, u martu 2022. u Istanbulu su održani direktni pregovori između Moskve i Kijeva. Zatim su strane razvile preduslove za naknadno mirovno rešenje i principe prekida vatre. Rusi su se tada povukli i prekinuli opsadu Kijeva. Mnogi se pribojavaju da Moskva to može opet da uradi i da čeka i merka razvoj situacije.

Sad se spominje i Istanbulski sporazumi koje je osujetila je Velika Britanija , odnosno premijer Boris Džonson, koji je ubedio Kijev da „ide do gorkog kraja“.

Sada taj „gorki kraj“ mnogi vide kao ogromnu stratešku grešku i rusku sve veću dominaciju u ukrajinskom sukobu. Balističke rakete „orešnik“, kao odgovor na odobrenje Ukrajini da gađa ciljeve duboko u Rusiji, mnogi vide kao veoma konkretnu pretnju Evropi. Još i ako ih Tramp ostavi na cedilu, pitanje je koje muči Kijev, evropske lidere i ukrajinske saveznike.