Može li Trampov izaslanik da zaustavi rat u Ukrajini

Trenutak u kojem Vladimir Putin iz Astane novom američkom predsedniku Donaldu Trampu jednom rukom nudi maslinovu grančicu, dok u drugoj drži moćnu raketu „orešnik” kojom preti da neće dozvoliti Ukrajini da napravi atomsku bombu, najbolje je juče opisao mađarski premijer.

„Nikad nismo bili ovako blizu mira, a ratna situacija nikad nije bila ovako opasna”, izjavio je Viktor Orban.

Mada je ruski predsednik iz Kazahstana rekao da je Moskva spremna da započne dijalog s Vašingtonom, ukrajinski predsednik je tu ponudu drugačije protumačio. Volodimir Zelenski smatra da Putinu nije potreban prekid rata, jer on „želi da eskalira situaciju kako novoizabrani predsednik SAD ne bi mogao da okonča rat Rusije protiv Ukrajine”.

Uprkos ratnoj psihozi koja je zahvatila ceo Stari kontinent i oceni bivšeg šefa britanske tajne službe MI6 ser Ričarda Dirlava da Evropa više nije u „predratnoj situaciji” već u „pravom ratu” s Rusijom, iza kulisa se priprema pozornica za mirovne pregovore.

Tramp je predložio penzionisanog generala Džozefa Kita Keloga kao svog čeka koji treba da nađe rešenje za mir u Ukrajini. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Trampovog potpredsednika u prvom mandatu Majka Pensa već je javno predložio da zvanična politika SAD treba da bude zahtev za prekid vatre i sporazumno rešenje.

Najava da će vijetnamski ratni veteran biti specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu izazvala je uzbunu u Kijevu, koja se kretala od razočaranja do opreznog optimizma.

Strahovi da bi u cilju postizanja brzog mira Trampov posrednik mogao da kao glavno oruđe koristi „ucenjivanje vojnom pomoći”, kao što piše ukrajinski novinar Aleksij Jarmolenko na mreži „Iks”, proizlaze iz Kelogovog predloga za postizanje mira u Ukrajini.

Kelog je u maju zajedno s bivšim Trampovim pomoćnikom Fredom Flejcom objavio plan u kojem bi vojna pomoć Kijevu bila uslovljena učešćem u mirovnim pregovorima s Rusijom. SAD bi nastavile da pružaju oružje i pomoć Ukrajini kako bi osigurale da Rusi „ne napreduju na frontu i ne napadnu ponovno nakon prekida vatre ili mirovnog sporazuma”.

Po predloženom rešenju, sukob bi trebalo da bude zamrznut duž sadašnje linije fronta, što bi značilo da bi Moskva kontrolisala petinu ukrajinske teritorije. U ovom radnom dokumentu kaže se da bi SAD i njihovi partneri trebalo da odlože članstvo Ukrajine u NATO-u u zamenu za bezbednosne garancije kako bi Putina privoleli da dođe za pregovarački sto.

Da je plan i dalje samo spisak američkih „lepih želja”, na koje će Moskva teško pristati, govori i sledeći predlog. Da bi pristala na pregovore, Rusija bi dobila ograničeno ublažavanje zapadnih sankcija, a potpuno ukidanje kad potpiše mirovni sporazum koji je po volji Kijeva. Moskva bi se obavezala da plati obnovu Ukrajine dodatnim nametima na izvoz energenata. Od Ukrajine se ne bi tražilo da odustane od okupirane teritorije, ali pod uslovom da to traži samo diplomatskim putem. Ali, kako u svom rešenju ocenjuju Kelog i Flejc, diplomatski prodor u vezi s tim ne bi bio moguć pre Putinovog odlaska s vlasti.

Još nije jasno da li će Tramp, koji je rekao kako bi mogao da završi rat u Ukrajini i pre svoje inauguracije 20. januara, postupati po ovom planu koji predlaže njegov specijalni izaslanik. S druge strane, pitanje je da li bi se Moskva tako lako složila s ovim predlozima. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kaže kako situacija na bojnom polju govori da smo još daleko od diplomatskog rešenja ukrajinske krize.

Putin je još sredinom juna izneo uslove za mirovne pregovore koje su Zelenski i zapadne sile odbacili: prvi – da Ukrajina povuče svoje trupe iz svih novih regiona Rusije, i drugi – izjava Kijeva da se odriče namera da uđe u NATO i da zadržava neutralni, vanblokovski i nenuklearni status zemlje.

Ruski predsednik je tada rekao da je protiv zamrzavanja sukoba, a rešenje koje predlaže Kit Kelog praktično podrazumeva i stvaranje neke demilitarizovane zone između zaraćenih strana. Kako ocenjuje Si-En-En, ideja o eventualnom razmeštanju vojnika nekih „nesvrstanih zemalja” duž granice fronta od oko hiljadu kilometara teško je ostvariva iz finansijskih i kadrovskih razloga.

„Kijev post” smatra da je Kelogova strategija za Ukrajinu prevaziđena i izgleda kao da je prepisana iz nekog „reganovskog republikanskog priručnika”. Sve se svodi na nekoliko teza: da su Rusija i Putin agresivni i da im se ne može verovati, ali i da nastavak rata između Ukrajine i Rusije slabi NATO i odvlači pažnju SAD od Kine. U Kelogovom receptu za mir ukrajinski dnevnik na engleskom jeziku vidi i namere koje se nimalo ne dopadaju rukovodstvu u Kijevu: u SAD i NATO-u nema dovoljno volje da naoružaju Ukrajinu kako bi joj se omogućilo da vrati izgubljenu teritoriju.