Škole blokiraju mahom maturanti

Talas studentskih blokada zapljusnuo je i preduniverzitetski sistem. U više gimnazija i srednjih stručnih škola na inicijativu učenika remeti se nastava u Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Kragujevcu, Čačku, Gornjem Milanovcu… Mahom maturanti, budući studenti, po ugledu na sadašnje akademce, najavljuju i održavaju plenume, izlaze napolje iz učionica, demonstrativno stoje i ćutke odaju počast stradalima u tragediji u Novom Sadu. Nose i transparente po ugledu na studente ispred svojih škola, ali i van školskog kruga, na ulicama. Ima i srednjoškolaca koji se pridružuju studentima stajanju ispred fakulteta kojima se simbolično 15 minuta u tišini odaje pošta za 15 žrtava pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici.

Situacija se menja iz časa u čas, dok učenički parlamenti ili neformalne grupe đaka ulazeći u blokade „reorganizuju obrazovni rad i menjaju raspored održavanja časova”. Otuda nastaje haos u kome se sve manje zna koja škola kako radi, da li radi ili ne radi, gde su časovi skraćeni, gde se uopšte ne održavaju, a gde u kojim školama nema ni pobune učenika ni štrajka prosvetnih radnika. Školska godina zvanično i dalje traje, nastava bi trebalo da se odvija neometano. Aktuelno, prvo polugodište u Vojvodini završava se u ponedeljak 23. decembra, dok će u preostalim krajevima Srbije, što znači u najvećem broju škola, prvo polugođe trajati do petka 27. decembra.

Međutim, van svakog oficijelnog plana i kalendara obrazovno-vaspitnih aktivnosti, u delu škola đaci bojkotuju časove, negde nastavu obustavljaju manji prosvetni sindikati, negde traje zakonski štrajk reprezentativnih sindikata. Istovremeno, neki nastavnici podržavaju demonstracije učenika, negde školski radnici učestvuju u učeničkim mitinzima, ali ne i u organizaciji ovih okupljanja i „javnih časova”. Ponegde direktori gimnazija stoje sa svojim đacima na mirnim protestima, a ponegde se na upadljiv i sasvim atipičan način ograđuju od pobune učenika, kao što je to juče učinio Radivoje Stojković, direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, koji je inače i predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta. Stojković je bio na kolenima, klečao je ćutke na pragu škole kojom rukovodi, a onda i pored klupe u dvorištu dok su đaci bili pred vratima gimnazije u blokadi.

Šta je poruka Ministarstva prosvete učenicima koji su se pobunili, ali i svim zaposlenima u douniverzitetskom sistemu? Da li resorna ministarka smatra da je normalno da direktori stanu uz svoje đake u blokadi ili da kleče na školskom pragu i šta takvim postupcima pokazuju? U koliko je škola i na koji način nastava ometena đačkim protestima podrške studentskom buntu, obustavom rada u organizaciji sindikata u obrazovanju, a posebno zbog takozvanog cirkularnog štrajka koji traje iako je ostao u senci ovih novih pobuna – „Politika” je pitala nadležne. Nisu odgovorili.

Šta u praksi znači đačka blokada škola u zbrci prosvetnog sistema koju očito niko ne može da kontroliše? Tu trenutno vlada i semantička pometnja i terminološki sve je izmešano, kako za naš list potvrđuje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Prema informacijama koje mu neprestano stižu, kaže da se od 21 gimnazije, koliko ih ima u prestonici, samo u dve nastava odvija neometano. On ocenjuje da situacija jeste suluda.

– Uglavnom su maturanti u blokadi. To ne znači da škola ne radi, nego da učenici završnog razreda jednostavno odbijaju da dođu na nastavu. Negde u ovakvom bojkotu učestvuju đaci svih razreda. Reč je o mladima koji se sami organizuju, a nema sumnje da oni jesu u kontaktu sa studentima jer pokušavaju da prekopiraju studentske blokade, što se vidi i iz preuzimanja modela plenuma. Međutim, naprosto nije moguće prekopirati i realizovati u srednjim školama ono što se dešava na fakultetima, jer studenti i srednjoškolci nisu isto. U školama su, osim maturanata, mahom maloletni đaci. A ako hoće plenum, onda u ime tih maloletnih lica mogu da govore isključivo roditelji koji bi morali biti pozvani na taj neki zajednički sastanak na kojem bi se odlučivalo – razjašnjava za naš list Markov.

Nastavnici na đačkim plenumima, naglašava on, ne mogu da odlučuju o tome da li će škole biti blokirane i da li će učenici protestovati i sa kojim zahtevima. Kao što profesori ne mogu da insistiraju na tome da deca napuste časove zbog održavanja nekog mitinga, tako ne mogu ni za ruke da ih hvataju i vraćaju u učionice.

– Najveća podrška koju nastavnici mogu da pruže učenicima koji bojkotuju nastavu jeste da osiguraju njihov bezbedan boravak u školi. Nastavnici ne mogu da se slože sa đačkom blokadom škole kojom se onemogućava rad obrazovnog sistema. Možemo, kao profesori, da se složimo sa đacima da želimo da živimo u odgovornom društvu, ali ne možemo na inicijativu dela učenika da onemogućavamo drugom delu učenika da pohađaju redovnu nastavu. Mi smo u bizarnoj situaciji da roditelji šalju decu u školu, a da ona ne žele da idu na časove i traže podršku nastavnika. Da li je posredi pristanak roditelja te dece da ne idu u školu radi nastave nego da blokiraju njen rad? Nastava zvanično i dalje traje. Budući da ne možemo da sprečimo decu da izostaju sa časova, možemo eventualno da im nastavne materijale šaljemo onlajn da bismo im na taj način pružili podršku u nadoknadi propuštenog gradiva – ukazuje Markov.

Onog momenta kada deca izađu iz škole i pridruže se studentskim protestima, blokadama ulica, šta tu mogu njihovi nastavnici?

– Ne mogu ništa. Upravo gledam svoje đake, učenike gimnazije u kojoj radim, svi su krenuli u koloni prema Ustaničkoj ulici, nose transparente i ja sam u dilemi šta da radim. Da li da krenem sa njima? Nezgoda je što se sad politički sve zloupotrebljava. Ovih dana dolazilo je do incidenata, nije mi svejedno išao bih s decom zbog njihove bezbednosti, a ako ostanem u školi, onda sam ih prepustio ulici, nisam se ni potrudio da ih kako god mogu zaštitim, što je takođe pogrešno – poentira Markov.

On ne osporava da srednjoškolci imaju razloga da budu nezadovoljni sistemom u kojem se obrazuju, a koji je, kako ilustruje, glas učenika utišao na nulu i nije spreman da stavove đaka čuje i da im dozvoli da utiču na obrazovnu politiku.