Sarkozi naljutio Kineze

Od našeg stalnog dopisnika 
Brisel, 28. novembra – Odluka Pekinga da otkaže kinesko-evropski samit, koji je trebalo da bude održan u ponedeljak u Lionu, izazvala je zaprepašćenje zvaničnog Brisela, dok je među francuskim biznismenima pojačala strah od nadolazeće ekonomske krize. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, ujedno i predsedavajući Evropske unije, isprovocirao je Kinu da umesto saradnje i zajedničkog odgovora na globalnu finansijsku krizu razmatra sankcije protiv EU, jer je zakazao susret sa dalaj-lamom 6. decembra u Poljskoj, što Kinezi nisu mogli da mu oproste.

U zvaničnoj izjavi o otkazivanju samita, kinesko ministarstvo spoljnih poslova objasnili su da je Sarkozijeva odluka da se sastane sa dalaj-lamom pokvarila atmosferu planiranog samita u kojoj nije moguće doći do odgovarajućeg dogovora. „Odlučno se protivimo putovanjima dalaj-lame u inostranstvo u bilo kom svojstvu delovanja čiji je cilj razbijanje Kine. Odlučno smo protiv bilo kakvih kontakata stranih lidera sa dalaj-lamom. Pitanje Tibeta tiče se suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kine i dira u jezgro kineskih interesa”, saopštio je Kvin Gang, portparol MSP Kine.

On je takođe nagovestio mogućnost da kineska vlada razmotri ekonomske sankcije. „Ako Francuska ima veliki poslovni interes u Kini, budući da lider Francuske ponavlja da uzima Kinu kao glavnog partnera, zašto onda radi ovo? To je tačno ono što nas je zbunilo i gde kineska vlada i narod iskazuju snažno nezadovoljstvo”, objasnio je Gang.

Kristina Lagard, francuska ministarka ekonomije i finansija, odbila je da komentariše otkazivanje samita, dok je Bernar Kušner, šef francuske diplomatije, za odluku kineske vlade rekao da je „nerazumljiva”. Poslanici Evropskog parlamenta, koji se upravo nalaze u poseti skupštini Kine, ocenili su da je odluka o otkazivanju samita „suluda” i podržali Sarkozija.

„Ako Kina hoće ravnopravan partnerski tretman na svetskom nivou, trebalo bi da se ponaša zrelije”, smatra Korin Vortman Kol, holandski poslanik EP, zadužena za izveštaj o trgovinskim odnosima Kine sa EU, izražavajući čuđenje zbog „preterano oštrog reagovanja”. Austrijski nezavisni poslanik Hans Peter Martin rekao je da „ova odluka pokazuje da Kinezi jačaju svoje stavove. Bili su mnogo otvoreniji pre Olimpijade, ali sada zauzimaju stroža gledišta na pitanja za koja smatraju da su im važna”.

„Medef”, poslovni lobi u Francuskoj, veoma je zabrinut posle otkazivanja samita, jer u Lion je u njihovoj organizaciji trebalo da doputuje i znatan broj kineskih biznismena na sastanke sa partnerima EU, a to je sada propalo. „Ovo nas brine zbog francuskih kompanija, ali ne razumemo motive kineskih vlasti. Džordž Buš, Gordon Braun i Angela Merkel susretali su se sa dalaj-lamom, a da to nije izazvalo reakcije”, saopštio je „Medef”.

Kineska diplomatija je još 14. novembra, odmah po saznanju o planiranju susreta Sarkozija i dalaj-lame u Poljskoj, izrazila zabrinutost da bi to moglo pokvariti odnose između Pariza i Pekinga, ali predsedavajući Unije nije reagovao na upozorenje. Zatim je usledila ova drastična mera Kine koja je pitanje Tibeta stavila ispred interesa rešavanja finansijske krize, što zapadni mediji tumače i kao snažnu poruku Baraku Obami.

Zvanični Pariz je potvrdio da Sarkozi neće odlagati planirani susret sa dalaj-lamom, dok Peking direktno optužuje budističkog monaha da radi na otcepljenju delova teritorije Narodne Republike Kine.

Dalaj-lama sutra započinje evropsku turneju posetama Češkoj i Belgiji. Planirano je da se Evropskom parlamentu u Briselu obrati u četvrtak 4. decembra, a dva dana kasnije u Gdanjsku prisustvuje ceremoniji odlikovanja Leha Valense za doprinos u rušenju komunizma. Tu će se susresti sa Sarkozijem. S obzirom na to da 1. januara Prag od Pariza preuzima predsedavanje Uniji, izgledi za naknadno održavanje otkazanog samita Kine i EU ne čine se velikim.

Pitanje Tibeta naglo je aktuelizovano proletos uoči Olimpijade u Pekingu. Hiljade Evropljana protestovalo je zbog nasilja kineskih vlasti prema duhovnicima koji su zahtevali autonomiju svoje himalajske visoravni. Seriju protesta aktivista za ljudska prava u gradovima EU, poduprtu političkom podrškom u briselskim institucijama, mediji su propratili s punom pažnjom. Spekulisalo se da lideri EU neće otići na Olimpijski stadion u Pekingu u znak protesta zbog kršenju prava budističkih monaha na Tibetu. Ispostavilo se da bojkota Olimpijskih igara ipak nije bilo, ali i da nema igre sa Kinezima.

Prema zvaničnim statistikama, Evropska unija je prošle godine izvezla u Kinu robu vrednu 71 milijardu evra i investirala oko šest, a iz Kine je uvezla robu za 230 milijardi evra. Evropska komisija usvojila je 2006. godine glavnu stratešku politiku „Partnerstvo i takmičenje”, prihvatajući tvrdu kinesku konkurenciju i tražeći istovremeno od Kineza poštenu trgovinu. Deo strategije predvideo je pregovore o partnerstvu i sveobuhvatan sporazum o saradnji EU i Kine, a dijalog je započet u januaru 2007. godine.