Fran­cuz, srp­ski ge­ne­ral

Pa­vle Ju­ri­šić Šturm (1848–1922), iz­u­ze­tan sve­ti­o­nik u Sr­bi­ji, osve­tlja­vao je ta­mu kad je to Sr­bi­ji naj­vi­še ne­do­sta­ja­lo – u bal­kan­skim ra­to­vi­ma 1912/13. i Pr­vom svet­skom ra­tu.

Kao pru­ski ofi­cir, po­re­klom Lu­žič­ki Sr­bin, u vre­me Srp­sko-tur­skog ra­ta do­šao je kao do­bro­vo­ljac u Sr­bi­ju, 1876. stu­pio u nje­nu voj­sku, ože­nio se Srp­ki­njom, Slav­kom i pre­šao u pra­vo­slav­nu ve­ru. U voj­sci Sr­bi­je na­pre­do­vao je do či­na ge­ne­ra­la. U bi­ci na Dri­ni ko­man­do­vao je Tre­ćom ar­mi­jom. Is­ta­kao se i u Ko­lu­bar­skoj bi­ci. Od­li­ko­van je srp­skim od­li­ko­va­nji­ma. Sa­hra­njen je na No­vom gro­blju u Be­o­gra­du. Ni­je mu po­dig­nut spo­me­nik, a za­slu­žio ga je.

Jed­no­stav­no re­če­no, ne ume­mo da tu isto­rij­sku ret­kost obe­lo­da­ni­mo do­stoj­nim spo­men-obe­lež­jem u na­šu, srp­sku ko­rist. Za­to ape­lu­jem da se Štur­mu u Be­o­gra­du po­dig­ne spo­me­nik.

Špi­ro So­lo­mun,

po­li­ti­ko­log