Tuga za „jugom”

Kada je pre mnogo hiljada godina jedan neženja isklesao prvi točak, nije mogao ni da pretpostavi da će njegov izum biti „zloupotrebljen“ za proizvodnju „juga“. I dok točkovi nisu mnogo odmakli od prvobitnog modela, ostatak „juga“ bio je proizvod „domaće pameti“.

Možda će mi neko zameriti, ali posle svega što nam se desilo, a počelo je otprilike kad je napravljen prvi „jugo“, nemam mnogo poverenja u domaću pamet. Taj ubogi automobil paradigma je onog što nam se dešavalo proteklih tridesetak godina. Napravili smo „jugo“, a onda su kola krenula nizbrdo. Dok je svet, u tehnološkom smislu, u tom periodu napravio najveći napredak u istoriji, „jugo“ i Srbija su retardirali. Takav „jugo“ i takva Srbija bili su proizvod „domaće pameti“.

I sada je to mezimče domaće auto-industrije, čudo tehnike, mehanike i elektronike prestalo da se proizvodi. Ovu vest sa žaljenjem su primili samo oni koji ga nisu vozili. Neki radnici u „Zastavi“ zaplakali su na oproštaju, ali nije bilo jasno da li su bili tužni ili su to bile suze radosnice.

Moj prvi i jedini auto bio je „jugo“. Vozio sam ga skoro četiri godine. I to samo kad upali. Najčešće do majstora i nazad.

Pošto podizači stakala nisu funkcionisali, prozore sam zatvarao na escajg, kašikom od nerđajućeg čelika. Ta kašika bila je jedina metalna stvar na kolima koju nije zahvatila korozija.

Svaki točak išao je na svoju stranu, a kohezivni faktor ne bi mogao da utvrdi ni tokijski institut za fiziku.

Imao je volan od „fiće“ i to je bilo jedino što je valjalo na njemu.

Trošio je kao Paris Hilton. I gorivo, i ulje, i delove, i živce...

Trošio je i moje devojke. Ne znam da li me je više njih otkačilo pošto sam ih provozao u njemu ili onih do kojih nisam ni stigao zahvaljujući njegovom tvrdoglavom odbijanju da upali po vlažnom vremenu.

Jednom sam njime krenuo na veridbu i možete da zamislite zašto je propala?!

Morao sam da ga prodam. Bio sam ubeđen da će to biti dug i mukotrpan posao. Ipak, uzdao sam se u „domaću pamet“ i – upalilo je. Prvi put da upali iz prve.

Kupio ga je vlasnik neke picerije i koristi ga za isporuku.

I pored toga što mi je taj čovek učinio veliku uslugu, nikad ne naručujem picu od njega.

Ako ikako stigne, velika je verovatnoća da će ta pica biti hladna.