FDU u Novom Beogradu

Sticajem okolnosti, neupadljiva zgrada Fakulteta dramskih umetnosti, koja usamljeno stoji u Bloku 39, postala je medijska „zvezda” i tema mnogih razgovora. Pa me pitaju prijatelji, znajući da sam 40 godina proveo na Univerzitetu umetnosti: „Kakav je status te zgrade i čitavog bloka?” A ja im odgovaram:

Pre nekoliko decenija, mudri ljudi s Univerziteta umetnosti, koji su proputovali svet, došli su na ideju da u Novom Beogradu naprave ono što su videli na Harvardu, Kembridžu, Jejlu, Prinstonu, Kolumbiji. Dakle, da se izgradi kampus Univerziteta umetnosti, gde će sva četiri umetnička fakulteta biti na jednom mestu, gde će se koristiti zajedničke prostorije – dvorane, sportski prostori, biblioteka, a gde će studenti umetničkih fakulteta svakodnevno prožimati svoju umetnost, jer će biti upućeni jedni na druge.

Taj sjajan program započet je gradnjom Fakulteta dramskih umetnosti, a na njega, na istoj parceli, trebalo je da se „naslone” likovni, muzički i fakultet primenjenih umetnosti. Ali, iz nekog razloga, taj inovativni projekat je zastao, parcela je zarasla u korov, ostala tri fakulteta ni dan-danas nisu rešila svoj „stambeni” problem, a čak je nedavno aktuelizovan i problem zbrinjavanja Fakulteta muzičke umetnosti, najstarije muzičke visokoškolske ustanove u Srbiji. Ponuđena je krajnje neprimerena lokacija – marina Dorćol, prostor skrajnut od svih kulturnih žarišta Beograda.

S druge strane, na prostor Bloka 39, svojevremeno rezervisan za kamp Univerziteta umetnosti, „oko je bacilo” Ministarstvo unutrašnjih poslova, s namerom da tu izgradi svoju centralnu zgradu. Kako idu zajedno MUP i Fakultet dramskih umetnosti – pitanje je za neku drugu priliku, ali su poslednjih dana bili aktuelizovani razgovori o potrebi dolaska stranih univerziteta, „da ojačaju Beogradski univerzitet i da podstaknu konkurentnost”. To je prilično upitno, jer dolazak jednog ili dva nastavnika s velikih svetskih univerziteta ne znači da ste studije završili na Harvardu, Kembridžu ili Oksfordu. Za to treba preći „preko bare”, odsedeti tamo četiri godine u ambijentu kao da se snima film o princu Valijantu i spremiti mnogo stotina hiljada dolara do dobijanja diplome.

Ali, i kada dođu strani stručnjaci, navikli na kampuse 3.000 američkih univerziteta, biće zapanjeni kada vide vodeći srpski univerzitet – Beogradski univerzitet, „rasut” na 31 lokaciji, kao i jedini Univerzitet umetnosti, razbacan na brojne lokacije, od kojih je jedna buduća – marina Dorćol za Fakultet muzičke umetnosti. Neki duhoviti Amerikanac mogao bi i da zapita: „A gde su vam venecijanske gondole?”

Šalu na stranu: nisam stručnjak ni za zemljišne parcele ni za građevinsko zemljište, ali ne vidim ništa logičnije nego da se nastavi gradnja na parceli 39, pa da FDU dobije društvo – priključili bi mu se primenjeni, likovni i muzički fakultet. Srbija bi, tako, dobila najjače univerzitetsko uporište s predznakom umetnosti na čitavom Balkanu, a to bi i za Evropu bilo nešto što unija ne očekuje. Pokazali bismo umetničko jedinstvo, a to nam je uvek nedostajalo.

Profesor Nikola Rackov