Šljivovica iz Čačka pod zaštitom Uneska

Rakija šljivovica upisana je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva Uneska kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Odluku o upisu je pre dve godine doneo Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta, koji se sastao u Maroku, u Rabatu. Srpska rakija pod zaštitom Uneska je iz Čačka, od crvene ranke, koja je nekada rađala pod planinom Vujan.

Iz podruma Cana Minića u selu Donja Trepča kod Čačka flaša šljivovice se najpre 2019. godine našla u Etnološkom muzeju u Beogradu na izložbi „Muzej rakije”. On tada nije ni slutio da će starine koje je iz zadovoljstva sakupljao i kačio o brvna podruma javnosti biti interesantne, kao i žestoko piće koje decenijama proizvodi. Canov podrum je i danas prepun destilata koji „daju snagu, al’ oduzimaju pamet”. Tu su i natege, buklije, burići – stakleni i hrastovi i neki od belog duda. Imenu „Canov muzej rakije” je pre dvadesetak godina kumovao nemački novinar, koji je došao  drugim poslom. Dok je prolazio pored Minićeve kuće, u lipovom hladu je primetio flašu do pola natočenu rakijom. Na panju su pored flaše bile i dve čašice, a pored dva drvena oblutka za sedenje. Namernik se okrepio i krenuo u najbliže dvorište, da plati što je popio, kako nalaže kultura iz koje dolazi. Jedva su se nemac i Cane sporazumeli. Cane je uporno na srpskom jeziku, koji ovaj nije razumeo, objašnjavao da se roba koja služi za reklamu i probu u ovim selima ne plaća. Posle nekoliko dana u Donju Trepču stiže glas da je Cane osvanuo u nemačkoj štampi. Novinar je zabeležio prizor da se u jednom mračnom seoskom podrumu, pored nebrojenih vrsta voćnih rakija, nalaze i stoletni predmeti. Tako je Canov muzej izašao iz ilegale, a to da su njegove rakije odličnog kvaliteta se znalo i pre. Iz ovog muzeja je i rakija koja brani boje Srbije, a danas se nalazi pod zaštitom Uneska.

– Za sve je zaslužna Snežana Šaponjić Ašanin, kustos Narodnog muzeja u Čačku. Na njenu inicijativu je 2019. godine u Etnološkom muzeju u Beogradu moj „muzej rakije” u vidu postavke predstavljen javnosti. Tada su bile izložene razne vrste rakija, burići, natege… Flaša šljivovica iz 1966. godine je tada uzeta za upis na Uneskovu listu. Reč je o rakiji od autohtone sorte šljive crvena ranka. Tokom tri godine priprema dokumentacije, Snežana je sa kolegama iz Etnografskog muzeja uspela da srpsku šljivovicu upiše na Uneskovu listu – priča Cane, koji u Donjoj Trepči pored Muzeja rakije ima i destileriju.

– U Muzeju danas postoji oko 50 vrsta rakije. Svaka je odležala u hrastovom buretu, pa presuta u stakleni balon zatvoren pampurom od plute i zaliven voskom. Najstarija je rakija iz 1941. godine. Mnoge viđenije ličnosti su posetile muzej i probale rakiju – priča Cane, koji ovih dana peče rakiju od jabuke. Dodaje da su brdoviti predeli Šumadije klimatski „dušu dali” za uzgoj šljive, pa ne čudi što iz Čačka u svet odlaze najbolje rakije. Inače, u njegovom muzeju stoji niz nagrada za kvalitet koje je dobio, što na domaćim što na međunarodnim takmičenjima. Nekoliko godina je obarao sopstvene rekorde, a danas u Muzeju s ponosom ističe Ajkulu s ocenom 19,50, što znači da takvo piće ima aukcijsku vrednost.

Prošle godine je obeleženo dve decenije od potpisivanja Uneskove konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta, kojem je Srbija pristupila kasnije. U Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisali smo skoro 60 elemenata. Upis u Nacionalni registar je preduslov da se neki običaj, predmet, odnosno „element” nađe u konkurenciji za zaštitu baštine Uneska.

– Da bi elementi bili na Nacionalnoj listi, moraju da budu održivi, da običaj ili manifestacija i dalje živi i da ima garanciju da će se negovati. Na listi nematerijalne kulturne baštine Uneska do sada je upisano pet naših elemenata. Slava je na ovu listu uvrštena 2014. godine, kolo 2017, pevanje uz pratnju gusala 2018, grnčarija iz sela Zlakusa 2020. i šljivovica 2022. Procedura za upis je zahtevna, a podrazumeva popunjavanje formulara, sagledavanje literature, pisma saglasnosti, potkrepljivanje fotografijama i video-zapisima, mere zaštite i naravno godine istraživačkog rada. Pri Etnografskom muzeju u Beogradu postoji Centar za nematerijalno kulturno nasleđe, gde se čuva sva sakupljena dokumentacija iz čitave Srbije. Sa naše Nacionalne liste registruju se elementi za listu Uneska – kaže Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog.