Kako je nestao Tesla iz „Tesle”

Pančevo – Američki mediji iz Klivlenda (Ohajo) izvestili su pre izvesnog vremena da je sasvim slučajno, ali samo nakratko, rešena „misterija ukradene Tesline biste iz avgusta 2014”. Tu se kaže da je izvesni Lu Rebrovic krstareći internetom ostao šokiran kada je nabasao na onlajn licitaciju jedne aukcijske kuće za „bronzanu bistu gospodina”. Roba se prodavala po početnoj ceni od 50 dolara, a on je odmah u njoj prepoznao bistu slavnog srpsko-američkog pronalazača Nikole Tesle, koju je njegov otac Metju Luis Rebrovic izvajao i 2008. godine poklonio udruženju Srpska kulturna bašta u Klivlendu, prilikom osnivanja. Bistu je sa sigurnošću identifikovao kao očevo delo i na osnovu inicijala urezanih na Teslinom levom ramenu, te je kontaktirao s policijom, a Teslina bista je vrlo brzo povučena sa listinga i ponovo se vodi kao nestala.

„Neuspela” dražba zahvaljujući društvenim mrežama nije prošla neprimećeno ni kod nas, i to zbog nevesele sudbine sa istim epilogom, koju je doživeo lik našeg velikana – ali u Pančevu. Naime, Teslina bronzana bista takođe je nestala, ali 2015. godine, neutvrđenog dana, pod neutvrđenim okolnostima, iz kruga fabrike sijalica koja je nosila ime velikana, u gradu na Tamišu. Jedino je bilo jasno da je preko stotinu kilograma teška skulptura odvaljena sa mermernog postamenta, kom su dominirale reči divljenja i zahvalnosti zaposlenih, a koji su spomenik okrili pre tačno osamdeset leta. Bilo je to vreme procvata „Tesle”, jedine fabrike sijalica u bivšoj Jugoslaviji osnovane 1931, a zapale u stečaj 2010. godine.

„Tesla iz ’Tesle’ je bilo delo bez statusa kulturnog dobra, a od raspoloživih podataka tek je poznato da je spomenik postavljen maja 1954. godine, da je bio visok oko 2,5 metra, te da je sa bočne strane postamenta, takođe, nestala tabla, verovatno sa podacima o autoru. I tu bi bio kraj zlehude sudbine ovog spomenika da nije i jednog neverovatnog podatka – „Teslin” Tesla je treći najstariji postavljeni spomenik velikanu u svetu. Po poznatim podacima, najstariji je Teslin kip, rad Lojza Dolinara, postavljen 1949. godine, a drugi je onaj Meštrovićev u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu iz 1952. godine, koji je umetnik izradio po naučnikovoj želji i zamisli. Pančevački „Tesla” je pak otkriven dve godine kasnije, 1954, prilikom proslave Praznika rada. Nedeljnik „Pančevac” je tada kratkom vešću izvestio da su „u prisustvu predstavnika narodnih vlasti, političkih, javnih i kulturnih radnika, trudbenici „Tesle” obeležili 1. maj, te da je, „u ime sindikalne podružnice, tehničar fabrike Dušan Popadić predao spomenik na čuvanje kolektivu”.

No fabrika je sravnjena sa zemljom i pretvorena u šoping-centar, a pokušaji da se spomenik na vreme izvuče iz kruga zatvorene fabrike intenzivirani su krajem 2013. godine, kada je gradska Komisija za određivanje naziva ulica i postavljanje spomenika reagovala na inicijativu bivših radnika. Usledilo je i nekoliko obraćanja samoj fabrici, odnosno novim vlasnicima, ali bezuspešno. „Spomenik se nalazi na privatnom prostoru”, glasilo je objašnjenje, što je značajno ograničilo način delovanja nadležnih. U međuvremenu, bista je stajala na samom ulazu u fabriku, vidljiva i „na izvol’te”, pa je tako i nestala.

I tu bi bio epilog hronologije nestanka „pančevačkog” Tesle, da ovaj lik naučnika u bronzi nije dve godine stariji i od najpoznatijeg u nas, monumentalne skulpture „Tesla s knjigom”, rada Frana Kršinića, ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, pa i znatno stariji od onog na Nijagarinim vodopadima postavljenog „tek” 1976. godine. Pančevo je spomenik naučnom velikanu imalo pre Praga, Moskve, Mađarske, Australije i Japana, mnogo pre Aerodroma „Nikola Tesla”, pa i njegovog rodnog Smiljana, koje se na ovaj način svom najznamenitijem imenu zahvalilo spomenikom 2006. godine.

U svetu danas postoji više od četrdeset spomen-obeležja jednom od najvećih naučnih umova u istoriji, koji se upokojio 7. januara 1943. godine u Njujorku, dok je Pančevo „svog Teslu” – izgubilo.