„Kosovski zaplet” mađarske proslave širenja Šengena

Specijalno za „Politiku”
Budimpešta - Priključenje Rumunije u Bugarske Šengenskoj zoni od 1. januara, u Mađarskoj se tumači kao kruna dugogodišnjeg zalaganja zvanične Budimpešte za uklanjanje granica EU prema ovim dvema članicama bloka. U izjavama državnih zvaničnika i napisima medijima bliskih vladi ističe se da su tim činom uklonjene i poslednje fizičke prepreke za nesmetanu komunikaciju oko 1,2 miliona pripadnika mađarske nacionalne manjine u rumunskoj Transilvaniji sa matičnom zemljom.

Tim povodom se minulih dana na „Fejsbuku” oglasio i mađarski predsednik Tamaš Šuljok.

„Da se okupimo bez granica. Rumunija i Bugarska ušle su u Šengensu zonu, što znači da je ukinuta kontrola i na mađarsko-rumunskoj granici. To jača veze i osećaj zajedništa i otvara novu eru u oblasti zajedničkog razvoja”, istakao je predsednik.

Povećano interesovanje mađarskih medija za ovu objavu podstaklo je zapažanje portala 444.hu da je Šuljok kao ilustraciju objavio mapu regiona na kojoj se Kosovo i Metohija nalaze u statavu Srbije, ali takođe i predsednikova naknadna intervencija, kojom je takvu mapu zamenio onom sa južnom srpskom pokrajinom omeđenom državnim granicama koje Beograd ne priznaje.

Mađarska je zvanično priznala Kosovo kao samostalnu državu 19. marta 2008. godine i otvorila svoju ambasadu neposredno pošto je Priština jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije. Međutim, uprkos tome, šef diplomatije Peter Sijarto je u januaru 2023. rekao da će Mađarska glasati protiv pristupanja Kosova evropskim organizacijama sve dok se ne postigne dogovor sa Srbijom. To obećanje je i ispunjeno, pa je u aprilu prošle godine Mađarska je zajedno s Azerbejdžanom, Jermenijom, Kiprom, Gruzijom, Rumunijom, Srbijom i Španijom glasala protiv odobravanja članstva Kosova u Savetu Evrope.

Analitičari procenjuju da će uklanjanje granice između Mađarske i Rumunije olakšati put ilegalnih migranata do odredišta u zapadnoj Evropi. Glavni savetnik mađarskog premijera za unutrašnju bezbednost Đerđ Bakondi je rekao da se zahvaljujući saradnji mađarske i srpske policije aktivnosti migranata tokom godine pomerile prema BiH, Hrvatskoj i Sloveniji.

„Predviđanja su da će se problemi koji proizilaze iz ilegalne migracije nastaviti ako Evropska unija ne promeni svoju nepromišljenu migracionu politiku koja je bila aktulelna i u prošloj godini”, upozorio je Bakondi.

Na ovaj problem ukazao je i premijer Viktor Orban na nedavnoj inauguracionoj skupštini saveza Patriote za Evropu.

„Moramo da zaštitimo naše granice i naše zemlje. Slabe granice stvaraju slabu Evropu, dok jake granice stvoraju snažnu Evropu. Ako se ovo ne sviđa Briselu, morate ili da promenite pravila ili da ih se ne pridržavate, kao što su to uradili naši holandski prijatelji”, rekao je on.