Radnici čekaju zaštitu od države

Zaposleni u Srbiji koji strepe od gubitka radnog mesta moraće još da se strpe kako bi videli da li će i kako država da ih zaštiti od nove pošasti otpuštanja. Na današnjoj sednici socijalno-ekonomskog saveta Vlade Srbije trebalo bi da bude razmatrano 11 vanrednih mera za ublažavanje krize koje je usvojila Unija poslodavaca Srbije, a predloženi su i sindikatima.

Stav vlade očekuje se s nestrpljenjem i zbog najavljene restriktivnosti budžeta. Sumnja se da će postojati mogućnost da država nađe neka dodatna sredstva koja bi upumpala u preduzeća koja mogu da budu pogođena krizom.

Tamni oblak otkaza nadvio se nad zaposlene u Srbiji. Po ko zna koji put. Strepe podjednako oni koji rade kod privatnih poslodavaca, ali i oni u državnom sektoru. Ovoga puta, čini se, država nosi barjak otkaza, a kao argument ističe preveliku javnu potrošnju. Privatni poslodavci, međutim, izgovaraju se svetskom recesijom koja ni nas ne može da zaobiđe.

Ako je za utehu, i naši susedi Hrvati u sličnoj su neizvesnosti, jer neki njihov pandan našem socijalno-ekonomskog savetu trebalo bi da se sastane narednih dana i usvoji mere za ublažavanje krize. Tako je juče, prilikom posete Privrednoj komori Srbije, rekao Nadan Vidošević, predsednik Hrvatske gospodarske komore.

– Pitanje svih pitanja je kako zaposliti ljude. Ne može se konkurentnost preduzeća posticati samo smanjenjem broja radnika. Toga moraju biti svesni i poslodavci i država. Kada preduzeće ili neka delatnost zamre, teško je to obnoviti. Mi smo to u Hrvatskoj iskusili na primeru turizma, jer smo devedesetih godina prošlog veka ostali bez najboljih kadrova. Slično je bilo i u nekim specifičnim industrijskim proizvodnjama, jer kad dođe kriza najbolji kadrovi prvi odlaze – rekao je Vidošević i dodao da se borba za radno mesto mora voditi svim dopuštenim sredstvima.

U Crnoj Gori, kako javljaju agencije, za prevazilaženje posledica globalne finansijske krize biće izdvojeno čak 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, što ih čini šampionima ne samo u regionu, već i u Evropi. Ukoliko ima mesta ikakvom poređenju, Evropska komisija za prevazilaženje krize izdvojila je „svega” 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji je istovremeno i predsednik pomenutog vladinog Socijalno-ekonomskog saveta, kaže da se prvo fabrike moraju sačuvati od zatvaranja, a time i radna mesta. Inače, na listi vanrednih mera jesu i ukidanje avansnog plaćanja PDV-a i privremeno ukidanje ili prepolovljen porez i doprinos na zarade u kompanijama direktno pogođenim svetskom finansijskom krizom. Takođe, predlaže se formiranjesocijalnog pakta,što podrazumeva da za vreme trajanja krize poslodavci ne otpuštaju radnike i ne jure za profitom po cenu davanja otkaza.Zatim, da sindikati obustave štrajkove, a vlada izvrši što veću uštedu u javnim preduzećima, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i svuda gde je to moguće.

Ugroženim kompanijama, prema tom predlogu, Ministarstvo finansija treba da dozvoli da PDV plate odloženo na šest meseci ili godinu dana, kako bi novac iskoristile kao obrtna sredstva i za privremenu amortizaciju. Traži se i izmena pravila za tendere o javnim nabavkama da bi se dala prednost domaćim preduzećima, ali i osnivanje agencije za naplatu potraživanja. Sada u proseku naplata potraživanja u Srbiji kasni 47 dana. Mnoge velike kompanije zatražile su da rokove plaćanja svojim dobavljačima povećaju na 60, 90, 120 i 150 dana, što će dodatno podići prosek kašnjenja u naplati potraživanja. Iskustvo pokazuje da u kriznim okolnostima mnoge velike kompanije koje kasne sa isplatom svojih obaveza malim i srednjim preduzećima koriste taj momenat da ih dovedu do bankrota kako bi ih jeftino kupile.

U Uniji poslodavaca kažu da je malo verovatno da vlada može da sledi primer Hrvatske, u kojoj je formiran Fond za oporavak privrede s budžetom od  dve milijarde evra.