Duel za Panamski kanal

Veliko je pitanje da li je italijanska premijerka Đorđa Meloni bila u pravu kada je izjavila da „možemo isključiti da će SAD narednih godina upotrebiti silu da anektira teritorije koje (Ameriku) interesuju” i to uprkos pojačanom angažovanju Kine u komercijalno važnom Panamskom kanalu. Dasti Džonson, republikanski senator iz Južne Dakote, dostavio je u Predstavničkom domu Kongresa SAD Predlog zakona o reakviziciji Panamskog kanala od Republike Paname. Prema tom aktu, predsednik SAD bi imao od dana usvajanja dotičnog zakona rok od najviše šest meseci da obavesti kongres o toku pregovora, potencijalnim izazovima i očekivanim ishodima.

Kakva bi bila sudbina Panamskog kanala ako u tih pola godine između Amerike i Kine dođe do izraženije vojno-političke konfrontacije, recimo, zbog Tajvana? Pitanje nije retoričko: retke su geografske širine gde se privredni i političko-bezbedonosni interesi dve vodeće i rivalske ekonomije sveta direktno i fizički sučeljavaju, kao zbog Panamskog kanala.

Sa jedne strane, najkraćim pomorskim putem između Pacifika i Atlantika, dugim 82 kilometra, prolazi skoro šest odsto vrednosti globalne pomorske trgovine. Kanal, naime, propušta oko 14.000 brodova godišnje, opslužujući 57,5 odsto kontejnerskog transporta između Azije i istočnih obala SAD u vrednih oko 270 milijardi dolara. Panamski kanal je istovremeno ruta kojom se kreće 40 odsto američkog pomorskog kontejnerskog tovara, pri čemu „90 odsto američkog vojnog karga putuje komercijalnim brodovima”, navodi „Njujork tajms”.

„Panama je posle Perua druga zemlja Latinske Amerike po snazi diplomatsko-ekonomskog uticaja Pekinga”, tvrdi nevladina organizacija „Dabltink lab” sa Tajvana.

Panama je 2017. godine povukla priznanje Tajvana i uspostavila diplomatske odnose sa Pekingom, da bi sledeće godine prva u Latinskoj Americi pristupila kineskom projektu „Pojas i put”. Od tada kinesko privredno prisustvo ubrzano raste širom Paname, a naročito oko Panamskog kanala. Tako, na primer, kompanija „Hačinson Vampoa”, sa sedištem u Hongkongu, upravlja značajnim delom infrastrukture tog vodenog puta, kao i lukama sa obe strane Panamskog kanala: Kristobal (na Atlantiku), nedaleko od najveće slobodnotrgovačke zone u centralnoj Americi, i Balboa (na Pacifiku) na šest kilometara od pomorske baze Noel Rodrigez. Prema nekim proračunima, gotovo 40 kineskih firmi posluje u Panami u sektorima od rudarstva i finansija do logistike i telekomunikacija. Kineski kapital ušao je, između ostalog, i u projekat izgradnje četvrtog mosta nad Panamskim kanalom.

Nije čudo što je Mao Ning, portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Pekingu, oštro naglasila da je „Kina oduvek podržavala narod Paname u njihovoj pravednoj borbi za suverenitet nad kanalom i uvažavala kanal kao neutralan međunarodni vodeni put”.

Izabrani predsednik SAD Donald Tramp u baražu poruka na ovu temu insistira da je Panamski kanal od strateškog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, pogotovo što je američki biznis njegov najveći korisnik, pri tom izložen „nerazumno” visokoj „putarini” (što poznavaoci, inače, osporavaju).

Ako Panama ne bude poradila na preferencijalnom tretmanu za američke brodove na putu kroz Kanal, SAD će, ako treba i vojnom silom, povratiti suverenitet nad Panamskim kanalom, koji je „budalasto” prepušten toj latinoameričkoj državi – suština je Trampovih poruka. „Nikada nećemo dopustiti da Panamski kanal pređe u pogrešne ruke”, upozorio je Tramp, verovatno znajući za strepnje američke vojske zbog širenja uticaja Kine u Latinskoj Americi, a posebno u Panami.

Amerikanci su izgradili Panamski kanal 1914, da bi 1977. godine američki predsednik Džimi Karter sa liderom Paname, pukovnikom Omarom Torihosom dogovorio dve povelje kojima je 1999. Panamski kanal prešao pod suverenu upravu te države.

Inače, panamski premijer Hose Raul Mulino je odmah, posle prvih Trampovih izjava o Panamskom kanalu, odlučno rekao da suverenitet nad tom pomorskom saobraćajnicom ostaje u rukama te zemlje.

Međutim, jedna stavka pomenutih povelja ostavlja prostor nepredvidivom razvoju događaja. Naime, član IV, stav 1, kaže: „SAD i Republika Panama se obavezuju da će štititi i braniti Panamski kanal. Svaka strana će delovati, u skladu sa svojim ustavnim procesima, kako bi odgovorila na opasnost koja proističe iz oružanog napada ili drugih akcija koje ugrožavaju bezbednost brodova koji prolaze kroz Panamski kanal.”

Osim toga, američki vojni stručnjaci ističu da prema kineskom zakonu, u slučaju potrebe, sva civilna imovina mora biti stavljena na raspolaganje kineskoj narodnoj armiji, uključujući naravno, i sve luke pod menadžmentom kineskih kompanija, navodi Evan Elis, profesor latinoameričkih studija na Institutu za strateške studije Ratnog koledža SAD.