Glamočkim opankom i gluvim kolom čuvaju tradiciju

Glamoč – Gluvo glamočko kolo i glamočki opanak od životinjske kože, koji koriste igrači u kolu, čine važan, neraskidiv deo kulturne baštine srpskog naroda u zapadnom delu BiH. Povratnici u Glamoč, koji su tokom rata, u izbeglištvu, većinom živeli u Srbiji i Republici Srpskoj, odlučni su da na svojim ognjištima sačuvaju tradiciju. Gluvo glamočko kolo predstavlja simbol njihovog zavičaja.

Kolo je bez muzike, a igrači daju taktove snažnim udarcima nogama o zemlju. Na komandu „kreni, stani” pokreti igrača se menjaju, na jednu ili na drugu stranu. Gluvo ili nemo glamočko kolo, od davnina zrači muškom snagom i ženskom lepotom. Zato je čak dva puta, od strane Uneska proglašeno za najbolje kolo Evrope, te uvršteno u svetsku kulturnu baštinu.

Najpoznatiji deo nošnje igrača u ovom kolu je glamočki opanak, koji se nekada koristio i u svakodnevnom životu.

„Opanak je od jednog komada kože sa vrhom okrenutim prema nozi i kožnim trakama prema člancima. S vremenom je opanak stekao reputaciju kroz glamočko kolo, kao njegov neodvojiv deo”, ispričao nam je Siniša Šolak, tokom radionice za izradu glamočkog opanka u etno-domaćinstvu Mije i Ilije Nenadića u glamočkom naselju Ćirići.

Udruženje „Tropolje i zapadne strane”, koje vodi Šolak, istoričar i geograf, autor značajnih naučnih radova i knjiga, („Podsećanje na prošlost Glamoča”, „Nadgrobni spomenici”, „Ćirilički natpisi 15. i 16. veka”) opisuje Glamoč kao jedinstven krajolik sa vidnim tragovima davnašnjih civilizacija.

„Po poslednjem popisu, pre deset godina, bilo nas je manje od dve hiljade a sada je ta brojka umanjena za trećinu”, navodi Šolak. Prosečna starosna dob premašila je pola veka. Statistika kaže da je na 1.033 kvadratna kilometra glamočke opštine naseljenost – jedan stanovnik na kvadratni kilometar.

„Ovde svako ima svoj kilometar, i svoj opanak”, kaže Šolak, uporan i temeljit istraživač svoga kraja i okoline.

Glamočki opanak koji na nozi, u kolu, proizvodi karakterističan zvuk, dospeo je na sve kontinente, kao sastavni deo glamočke nošnje. Oživljavanje ovog jedinstvenog zanata, njegove izrade, uverava nas Mijo Nenadić, najstariji majstor za glamočki opanak, doprinosi jačanju turističke ponude i skromne ekonomije Glamoča.

„Opanak je jedinstven jer se izrađuje priručnim alatima, od domaćih materijala, neštavljene goveđe, kozje i jagnjeće kože. Specifični su i ukrasi na ovoj vrsti obuće”, pričaju Mijo i njegov sin Ilija Nenadić, jedini glamočki majstori za izradu pletenih opanaka od kože i opute.

Ilija, po zanimanju elektrotehničar, poslovođa u Javnom preduzeću „Komunalac”, opanke je počeo izrađivati pre dve decenije. Započelo je, kako kaže, sasvim spontano, igrajući u Kulturno-umetničkom društvu „Budućnost”. Nenadić nam je ispričao da je zanat naučio od Marka Srebre, kolege u folklornoj grupi u Glamoču. Prvi opanci iz Ilijine radionice dobili su najviše ocene za kvalitet.

„Kada sam u potpunosti ovladao tom veštinom, a bio sam uporan, moji opanci su postali traženi. Radio sam, najviše za kulturno-umetnička društva, za izložbe, kao eksponate... U sadašnje vreme kožni opanci nemaju naročitu upotrebnu vrednost ali predstavljaju deo naše baštine i turističke ponude”, smatra Ilija Nenadić.

On je napravio stotinak pari opanaka koje su Glamočaci, razneli po svetu, kao uspomenu iz rodnog kraja. Ilija je starinski zanat preneo na oca Miju, što je prava retkost zato što očevi gotovo uvek starom zanatu uče sinove. Sada njih dvojica zajedno rade, u istoj radionici. Mijo je bivši radnik „Glame”, preduzeća za preradu krompira i Ilijin učenik u porodičnoj radionici. Posle povratka iz izbeglištva, iz Aranđelovca, u Srbiji, posvetio se očuvanju tradicije i običaja glamočkog kraja.

„Nije bilo teško naučiti izradu opanka, ali je tu mnogo posla, potrebno je strpljenje, upornost... Opanke je izrađivao i moj deda Stevan. Pleo je opanke za celu porodicu, a bila nas je puna kuća. Svi su nosili kožne opanke, i kod kuće i u grad smo išli u opancima. Često su nam noge bile u žuljevima, ali nismo imali drugu obuću”, podsetio je Mijo, pokazujući postupak pravljenja opanka.

O opancima koje su pravili njegovi preci priča veoma uverljivo, praktično slika rečima.

„Ovaj opanak je grub, jer kravlja koža nije štavljena. Kada dotakne vlagu, pa se suši, opanak se stegne. Zato je potrebno imati kalup pri ruci. I u takvim prilikama opanak sa noge neophodno je staviti na drveni kalup. Zato su svi u opancima nosili vunene čarape, da ne žulja”, objasnio je Mijo Nenadić.

On i njegov sin poseduju najveću zbirku glamočkog opanka u BiH.

Gluvo glamočko kolo i glamočki opanak od životinjske kože, koji koriste igrači u kolu, čine važan, neraskidiv deo kulturne baštine srpskog naroda u zapadnom delu BiH. 

Riznica starina

Ilija i Mijo sakupili su mnoge starine. U njihovom najvećem etno-domaćinstvu glamočkog kraja je stalna postavka predmeta iz domaćinstva, poljoprivrednih alatki, nameštaja, tkalačkih strojeva, vretena, motovila i drugih predmeta sakupljenih u razrušenim kućama glamočkih sela. Izloženi su i bardaci, bučije, sekire, drvene vile, alati za duborez, drvena burad... Pletenih opanaka ima najviše, oni su na vidnim mestima. U bogatoj riznici porodice Nenadić je 200 eksponata. Zasluge za to imaju Mijina supruga Zorica, sin Ilija, snaha Marina, i unuka Iris.