„Kvadremija” virusa puni ordinacije

Gotovo da nema osobe koja ne poznaje nekoga koga su ovih dana u krevet „oborili” povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima… Neki su tražili pomoć lekara zbog bolova u grlu i kašlja, a neki zbog stomačnog virusa koji veoma iscrpljuje organizam.

Lekari naglašavaju da broj obolelih od oboljenja sličnih gripu i respiratornih infekcija još nije veliki, ali očekuju porast broja pacijenata sa povratkom đaka u školske klupe.

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže da se ljudi najčešće žale zbog tegoba koje izazivaju različiti virusi koji su u igri, zato što je sezona takvih infekcija.

– U Americi sada govore o „kvadremiji”, odnosno četiri epidemije – imaju grip, kovid, mnogo više respiratornog sincicijalnog virusa i imaju ono što narod zove stomačni grip, to je norovirus. A u Kini su napravili paniku zbog metapneumovirusa, kojeg isto ima svuda, nego se sad u Kini nešto češće dijagnostikuje po svoj prilici. Prethodne dve do tri godine bilo ga je manje nego u drugim zemljama, a uvek to dođe na svoje kad neke infekcije nema malo duže vreme – onda kolektivni imunitet više padne. Jedina prava opasnost je ptičji grip, kojeg ima u Americi zbog toga što se prenosi na krave. Tamo je zbog njega preminuo jedan stariji čovek, a u Kanadi je jedna devojka na respiratoru. Nadamo se da neće početi da se širi, jer tu samo fali jedna karika, jedna mutacija, da taj virus postane sposoban da se prenosi sa čoveka na čoveka. Sada se među kravama prenosi masovno. Zato se insistira na pasterizaciji mleka, pa nikako ne treba mleko piti sveže, koje nije prokuvano ili pasterizovano – ističe dr Radovanović.

Na pitanje, koliko je kod nas prisutna „kvadremija”, jer mi uglavnom za sve kažemo da nas je „oborio neki virus”, profesor Radovanović kaže da se ne radi tako precizna dijagnostika, za razliku od nekih zemalja u svetu gde uzimaju uzorke i iz kanalizacije i otpadnih voda, pa traže koliko je kojih virusa.

– Da se to radi kod nas, sigurno bi zvanični brojevi obolelih bili veći, a i ne idu svi koji obole kod lekara. Kovid se dijagnostikuje povremeno, imamo više tipova gripa. Javlja se i norovirus, taj isti koji sada muči i Amerikance. Ugrožena su mala deca i jako stari, oni mogu i da umru, a kod ljudi koji su u punoj snazi to prođe. Reč je o stomačnom virusu, pa je za ugrožene kategorije važno da unose dovoljno tečnosti. Jer ono što izbaci čoveka iz ravnoteže jeste gubitak tečnosti. Sada, kad krene epidemijski talas gripa, on će trajati osam do 12 nedelja, znači do marta. Treba izbegavati mesta gde je mnogo ljudi, Važno je da bolesna osoba miruje kod kuće i da ne širi bolest. Terapija je simptomatska, treba uzimati čajeve. Postoji pomama za vitaminom Ce, a on vrlo malo može da skrati trajanje bolesti i ne leči – dodao je dr Radovanović.

Prema rečima dr Ivane Begović Lazarević, epidemiologa i načelnice Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje, epidemiološka situacija je uobičajena za ovaj period godine, s obzirom na to da smo imali novogodišnje i božićne praznike.

– Mi već imamo od druge polovine decembra laboratorijski potvrđene slučajeve gripa. U većini slučajeva, to je soj AH1. Imali smo i manje epidemije u zdravstvenim ustanovama. S obzirom na to da nisu utrošene sve distribuirane doze vakcina protiv gripa, apelujemo na građane da se vakcinišu jer je sada „minut do 12” za to. To prvenstveno treba da učine hronični bolesnici koji su iz nekog razloga propustili da to urade u oktobru, kada je distribuirana vakcina. Minimalni interval koji je potreban da bi se stvorila antitela je dve nedelje, što znači da u tom periodu treba da se primire kod kuće, da izbegavaju veće gužve i boravak u zatvorenim prostorijama gde ima više ljudi. Važno je da vakcinu dobiju i zdravstveni radnici koji se nisu vakcinisali, a zna se da su oni u obavezi da je prime, pogotovo oni koji rade na odeljenjima sa povećanim rizikom, a to su sve intenzivne nege. To su sva odeljenja gde se pružaju zdravstvene usluge pacijentima koji su stariji od 65 godina i zdravstvena zaštita trudnicama, odnosno u porodilištima – pojasnila je dr Begović Lazarević.

A kako osoba može da zna da li ima grip, koronu ili neki treći virus? Dr Begović Lazarević navodi – samo testiranjem.

–U poslednjih mesec i po dana je dosta stabilna situacija kad pričamo o SARS-CoV-2. Sada je bitno da se fokusiramo na vakcinaciju i zaštitu od gripa. Uvek se očekuju epidemije gripa, pogotovo kad se deca vrate u škole posle zimskog raspusta. Ko ima sekreciju iz nosa, glavobolju, lomljivost tela treba da se primiri kod kuće. Neko može da ima i takvu manifestaciju gripa iako je vakcinisan. Dešava se da bude probijen vakcinalni imunitet, pa to budu blagi simptomi, subfebrilna temperatura, znači 37,5, ispod 38 u svakom slučaju, ali i oni su zarazni za svoje okruženje – naglašava dr Begović Lazarević.

Od početka sezone nadzora u Srbiji virus gripa je laboratorijski potvrđen na teritoriji Šumadijskog okruga, grada Beograda, Srednjebanatskog, Južnobačkog, Južnobanatskog, Severnobanatskog, Zapadnobačkog, Moravičkog, Braničevskog, Pirotskog, Zlatiborskog, Nišavskog, Kolubarskog, Mačvanskog, Raškog i Rasinskog okruga.

Do sada su laboratorijski potvrđeni virusi gripa tip A (H1pdm09), AH3, A netipizirani i tip Be.

Zbog gripa u svetu godišnje premine od 290.000 do 650.000 ljudi

Grip karakteriše iznenadni početak povišene temperature, kašalj (obično suvi), glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, malaksalost, bol u grlu, curenje iz nosa. Kašalj može da bude težak i da traje dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporavi za sedam dana od početka simptoma, ali može da se javi i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od pojave komplikacija, koji već imaju neke hronične bolesti, koji su stariji od 65 godina, manja deca, osobe sa oslabljenim imunitetom, trudnice. Svake godine se širom sveta registruje od tri do pet miliona slučajeva obolelih od teških formi bolesti i od 290.000 do 650.000 smrtnih ishoda. Do razvoja simptoma dolazi najčešće nakon dva dana od izlaganja virusu, a period inkubacije može da varira od jednog do četiri dana. Koriste se lekovi protiv bolova i oni za sniženje povišene temperature, a neophodna je i nadoknada tečnosti i mirovanje.