Drugačije čitanje Kuna

Nagrada „Lazar Trifunović” za 2024. godinu ravnopravno je dodeljena dr Vidi Knežević i Ani Panić za autorske tekstove objavljene u pratećem katalogu izložbe „Kun: umetnik-radnik-borac” organizovane prošlog leta povodom 120 godina od rođenja istaknutog jugoslovenskog umetnika Đorđa Andrejevića Kuna. Njima dvema nagrada će biti uručena danas u 12 časova, u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Odluku da baš njih dve budu ovogodišnje laureatkinje doneo je žiri u sastavu: prof. dr Maja Stanković, istoričarka umetnosti i dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju, Evgenija Blanuša, muzejska savetnica Narodnog muzeja Srbije, i Miroslav Karić, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Pomenuta izložba je prva retrospektiva Kunovog umetničkog stvaralaštva nakon pedeset godina, a realizovana je u saradnji Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti (gde se i održavala), Muzeja Jugoslavije i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložba, posvećena umetniku, revolucionaru, španskom borcu, profesoru Đorđu Andrejeviću Kunu, u kustoskoj koncepciji Mišele Blanuše, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti, dr Vide Knežević, istoričarke umetnosti, i Ane Panić, kustoskinje Muzeja Jugoslavije, na studiozan način, kroz izbor umetničkih dela i arhivsku građu predstavila je sve faze Kunovog stvaralačkog razvoja, kao i njegova društveno-politička delovanja u decenijama neposredno pred Drugi svetski rat i nakon njega.

Žiri je istakao da su tekstovi dr Vide Knežević „Umetnost je samo onda umetnost kada nije samo umetnost” i Ane Panić „Šta je nama Kun danas? Javni rad u kontekstu vremena” rezultat sistematičnog, istraživačkog rada kojim su u javnom diskursu ponovo aktuelizovani stvaralački i idejni postulati jednog od najznačajnijih protagonista na ovdašnjoj umetničkoj, kulturnoj i društvenoj sceni. Baviti se i pisati danas o ličnosti i delu Đorđa Andrejevića Kuna čini se posebno važnim imajući u vidu vreme u kojem se gotovo svakodnevno suočavamo sa istorijskim revizionizmom i tendencioznim brisanjima svakog traga antifašističke borbe i zaostavština socijalističkog uređenja i kulture, a samim tim i dela našeg identiteta. U studijskim tekstovima dr Vida Knežević i Ana Panić grade mozaičku sliku mnogostrukog i kompleksnog ličnog i profesionalnog života Đorđa Andrejevića Kuna kroz šira sagledavanja i razumevanja konteksta i složenosti društveno-političkih i kulturnih prilika u predratnoj i poratnoj Jugoslaviji, naveo je žiri.

– Velika je čast, ali nekako i obaveza dobiti nagradu koja nosi ime čuvenog profesora istorije umetnosti Lazara Trifunovića. Nažalost nije mi predavao, nisam imala tu priliku zbog svojih godina, ali su ovu nagradu dobili mnogi moji profesori i profesorke čiji rad pratim i izuzetno poštujem i cenim – istakla je Ana Panić za „Politiku” uoči dodele priznanja i dodala:

– Posebno mi je drago što je priznanje otišlo koleginici Vidi i meni za tekstove koji sa bave upravo aktivistički stranom Đorđa Andrejevića Kuna i njegovim javnim radom i baš za izložbu koja je bila u pravo vreme, letos od juna do septembra, u vreme javnih ekoloških pobuna i uoči ovih studentskih blokada, što je skrenulo pažnju na Kuna koji je više bio nepravedno zapostavljen. Poslednja njegova retrospektivna izložba bila je 1953. baš u Galeriji SANU. Autorski tim izložbe pokušao je da da jedno drugo čitanje Kuna i čini mi se da smo tome uspele, da su to prepoznali i posetioci i žiri nagrade, pošto su nagrađeni tekstovi koji se ne bave samo likovnom stranom njegovog stvaralaštva već i njegovim životom i aktivizmom koji je bio neodvojiv od njegovog stvaralaštva. To govori i sam izložbeni naslov, stalno smo se vraćale na to trojstvo njegove ličnosti. zalažući se za vrednosti koje su danas zapostavljene.

Govoreći o značaju koji ova nagrada ima za nju, druga dobitnica Vida Knežević je za naš list rekla:

– Nagrada mi vrlo znači jer dolazi iz struke, a posebno mi je drago što nam je dodeljena upravo u povodu izložbe „Kun: umetnik-radnik-borac”, to jest za propratne, istraživačke tekstove koje smo pisale koleginica Ana Panić i ja. Međutim, moram odmah da naglasim da je naš rad proizvod zajedničkih diskusija kustoskog tima koji su pored Ane i mene, činile i koleginica Mišela Blanuša, kao i Katarina Živanović, tako da zapravo nagrada pripada čitavom kustoskom kolektivu.

A o njenoj inspiraciji za tekst o Kunu kaže:

– Poziv za izložbu je došao u pravom trenutku, budući da je iza mene stajalo iscrpno dugogodišnje istraživanje međuratne umetničke scene u kojoj je Đorđe Andrejević Kun bio jedna od vodećih figura, tako da sam se osećala sigurno u tome koje poruke izložba treba da prenese savremenoj publici. Dodatno, čini mi se da je i u društveno-političkom smislu ona priređena u pravi čas, jer mnogostruko komunicira sa društvenim zbivanjima u kojima su društvene i umetničke vrednosti iza kojih je Kun ceo život stajao i za koje se borio – inspirišuće i angažujuće, i zato vrlo aktuelne. Samo neke od njih su borba za dostojanstven život, za društvene odnose koji počivaju na jednakosti i solidarnosti, antifašizmu, antikapitalizmu, i konačno, za umetnost koja u društvenim borbama ima svoju ulogu i mesto.