Trampova administracija biće otvorena za dogovore

Stari-novi predsednik SAD Donald Tramp faktički je već preuzeo ulogu, makar iz njegovog ugla, i nije čekao formalnu predaju mandata, već je neke spoljnopolitičke probleme krenuo da rešava na sebi svojstven način, ističe u razgovoru za „Politiku” Strahinja Matejić, pomoćnik direktora u njujorškoj firmi „Evroazijska grupa”, zadužen za odnose s vladama i javnom politikom. „S obzirom na objektivno vrlo slab mandat predsednika Bajdena, ovakav scenario i ima smisla”, ocenjuje Matejić, koji je radio za diplomatske, naučnoistraživačke i tinktenk organizacije u SAD i Evropi, uključujući i nemački Maršalov fond, zatim u odseku za međunarodne odnose u institutu „Smitsonijan” i drugim organizacijama.

Kako tumačite telefonski razgovor između novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je snažno odjeknuo širom regiona i dalje?

Ovakav tip razgovora je uobičajena, mada i značajna, praksa u međunarodnim odnosima i pokazuje proaktivnost u stavu Srbije, što je pozitivno. Više je indikativno odsustvo poziva ili, na primer, preuranjeno čestitanje. Ovo drugo bilo je i te kako propraćeno pre četiri godine, kad je premijer Izraela Benjamin Netanjahu, inače blizak Trampu, nekoliko sati nakon proglašenja pobede u vrlo neizvesnoj završnici brže-bolje pozvao novoizabranog predsednika Bajdena da mu čestita. Dok su se rezultati u Džordžiji i drugim bitnim saveznim državama i dalje prebrojavali, predsednik Tramp je to doživeo kao zabadanje noža u leđa.

Jedno od najvažnijih pitanja za Srbiju je Kosovo i Metohija. Kao analitičar koji je dobro upoznat sa srpsko-američkim odnosima, kakav pomak očekujete u vezi s tim pitanjem?

Situacija na Kosovu i Metohiji je veoma teška, pogotovu za srpsko, ali i drugo manjinsko, dakle nealbansko stanovništvo. Nasumična hapšenja, maltretiranja na prelazima i druge provokacije Kurtijevog režima i dalje ne dobijaju dovoljno osude u SAD. Iako je Kurti izuzetno otvoreno podržao demokrate, tj. potpredsednicu Haris na izborima, ne očekujem da će taj njegov – očigledno pogrešan – izbor znatnije uticati na promenu politike. U isto vreme, Srbija je postepeno, ali na kratak i srednji rok, nepovratno povukla ili izgubila ogromnu većinu svojih institucija na Kosovu, tako da i tu treba tražiti i rešavati taj deo problema.

Na koji način?

Trampova administracija sigurno će biti otvorena za predloge, odnosno dogovore, čak ne mislim specifično kad je reč o Kosovu ili Balkanu, već uopšte. Tramp je izuzetno transakcioni političar i biznismen, koji ne veruje u multilateralne forume. Samim tim, predlog, bilo iz Beograda, bilo iz Prištine, koji bi nova administracija u Vašingtonu videla kao nešto što donosi direktan benefit Americi, može biti prihvaćen. S druge strane, ne treba se zavaravati – Balkan nije ni u top 12–15 spoljnopolitičkih prioriteta administracije. Usled nezakonite, ali to je, nažalost, manje bitno, dominacije prištinskih vlasti i Kurtijevog režima, te manjka srpskog stanovništva i institucija, revolucionarnih pomaka možda neće biti – svakako ne za Ameriku, ali verovatno ni za region.

Da li očekujete dalje i moguće ubrzano poboljšanje odnosa između Srbije i SAD i iz kojih razloga?

Iz ugla Srbije, to poboljšanje biće ubrzano. Eventualna poseta predsednika Trampa Srbiji mogla bi da bude vrhunski cilj. Takođe, odnos s novim kongresom je jako važan, pre svega kako bi se razumela nova garnitura izabranika u Predstavničkom domu i senatora. Tu pre svega mislim na novi „tip” republikanaca, gde kompletno dominira Trampova politika. Ne treba zaboraviti ni demokrate, naprotiv, treba im pokazati razumevanje i želju za nastavkom dijaloga. Politika Amerike je takva: dvopartijski sistem, neminovno je da će posle dva do tri mandata jedne partije doći do smene. Zapravo, što se Kongresa tiče, republikanci će u Predstavničkom domu imati tek nekoliko glasova većine. Dakle, usled popunjavanja pozicija u izvršnoj vlasti, napuštanja mandata, smrti, itd, ta prednost se može i smanjiti, dok u Senatu nailazi nepogodna „klasa”, tj. trećina senatora za reizbor 2026. Naravno, ipak smo tek završili s izborima, gde republikanci u svim polugama moći imaju većinu u naredne dve godine, tako da to i dalje treba da bude fokus, ali ova šira slika ne bi smela da se zapostavi.